“Čudo u kolibi duha”, knjiga Zorice Arsić Mandarić –  Duša koja miriše

U prepunoj svečanoj sali Udruženja književnika Srbije u Beogradu, kasno sinoć, predstavljena je knjiga eseja “Čudo u kolibi duha”, Kruševljanke dr Zorice Arsić Mandarić, koju je autorka posvetila nedavno preminulom suprugu dr Draganu Mandariću, povodom pola veka zajedničkog života.

Na tribini UKS o ovom značajnom delu srpske esejistike govorili su poznati pisci i književni kritičari – urednik i voditelj Vidak Maslovarić i recenzent Dušan Stojković. Eseje iz knjge čitali su autorka, njena ćerka Miljana i poznati dramski umetnik Milan Caci Mihailović, a brojne posetioce je u ime izdavačke kuće “Partenon” pozdravila Milena Mitrović.

-Posebno mi se učinio složenim esejistički osvrt Zorice Arsić Mandarić na jednu, sada već davno minulu, epohu u kojoj su naizgledno vladali  drugačiji kulturološki obrasci, iz ove perspektive vidljiviji kao, kako kaže autorka, sveopšta kriminalizacija komunističke ideje o slobodi, pravdi i jednakosti, budući da se sve vrlo brzo izvražilo i većinu uvelo u obeznađenost. Za mnoge je taj period bio moćna čarolija, tome i sam svedočim, za druge somnabulno doturanje dana danu i suočenje sa, kako kaže Zorica Arsić Mandarić, saznanjem da se “ne umire žedan, već željan, da se ono što se “jednom razbije i raspara ne sastavlja samo” i to se, čini mi se, bliži filozofemi Branka Miljkovića da “izgorelo niko ne zapali” – rekao je, između ostalog Vidak Maslovarić. On je zaključio Zoričinom kratkom, ali višeznačnom sentencijom – “preživeće oni koji se poslednji smeju”, tim pre jer daju prednost nadi u kojoj se još uvek dočuja život.

Recenzent Dušan Stojković je napisao da je knjiga “Čudo u kolibi duha” čvrsto povezana sa ranijom esejističkom knjigom autorke, “Zlatni presek samoće”.

-One su zapravo dvojničke knjige u kojima autorka obelodanjuje sasvim svoju dušu tako što otkriva sebe dubokim sondiranjem u sve što se u njoj nalazi, ali u sve što se oko nje zbiva, jednako u realnoj i duhovnoj sferi. Kao na dlanu, ona nam pokazuje svoj mikrokosmos koji je, oslikavanjem i suštinskim tumačenjem makrokosmosa, postao esencijalna duhovna čestica koja nas obdaruje mnogim uvidima u ono što smo budni sanjali, a da toga nismo bili svesni, ali, istovremeno, i u ono što smo bili, i jesmo, našim snovima uprkos – istakao je on, između ostalog.Na kraju se autorka obratila brojnoj publici i zahvalila svojoj porodici, ističući veliku logističku podršku pokojnog supruga dr Dragana Mandarića, zatim ćerkama, izdavaču, recenzentima i predstavljačima njene knjige, posebno istaknutom dramskom umetniku Milanu Caciju Mihailoviću.

-Na sudbinskoj granici milenijuma, imamo privilegiju i istorijsku odgovornost da ostavimo pisano svedočanstvo o lepoti, prednostima i opasnostima ovog vremena. Današnji zapis je dragocen za trasiranje budućnosti, ali onaj ko ga potpisuje mora dobro da vlada duhovnom gramatikom i rukopisom nade – poručila je sinoć Kruševljanka, istaknuta književnica dr Zorica Arsić Mandarić.

Tekst i foto: Ž. Milenković