Zorica Arsić Mandarić, književnica:“Trudila sam se da održim egzistencijalni optimizam”
Postavljeno: 15.03.2021
Zavičajnu umetnicu, a istaknutu srpsku književnicu dr Zoricu Arsić Mandarić smo zamolili da sa čitaocima portala krusevacgrad podeli svoje misli i iskustva o životu i stvaralaštvu u vremenu korone
* Šta ste radili u vreme korone? O čemu ste razmišljali u ovim teškim danima?
– Kao i svi pritešnjeni okolnostima, u ovom tesnom a neizvesnom vremenu, trudila sam se da održim egzistencijalni optimizam, svoj i oko sebe, posvetivši se pisanju, porodici, prijateljima, ustvari, onome što daje neprikosnoven smisao životu.
U uslovima izolacije i prinudne samoće pod pandemijom, naročito je važno odlučno se posvetiti radu, iskoristiti svoje talente, mogućnosti i duhovne moći, da bi se razumno oduprli svemu što preti da nas dehumanizuje: nepotrebnom strahu, nasilju zabluda i suvišnim prinudama, koje u krajnjem vode, gubitku dostojanstva i samopoverenja. Znači, uvek imamo izbor da se suprotstavimo otuđenju od ljudi i samih sebe. Sami odlučujemo – da se borimo za svoje fizičko i psihičko zdravlje, ili da se predamo depresiji, panici i nihilizmu, gubeći orijentire u nezadovoljstvu.
I ja sam, kao i svi krhki a bistri hrišćani Srbi, sve vreme razmišljala o ključnim pitanjima nacionalnog zdravlja i ekonomske egzistencije, o odbrani dostojanstva od prisila i poniženja, o časti i beščašću koji se najoštrije suprotstave u zajedničkom škripcu (isto kao hrabrost i izdaja, narcizam i altruizam). I o sukobu tradicionala sa inovantnim a uvredljivim promenama na štetu iskonskog morala pravoslavnih prostora.
Ne može se mirno gledati, ni iz izolacije, na besomučnu degradaciju teško utvrđenih moralnih vrednosti, na dekadenciju kao osavremenjivanje, na smrt nataliteta i marginalizaciju osvedočenih vodilja i autoriteta. Za modernog pisca to su izazovi, on delo ostavlja potomstvu – da poreklo, jezik i kulturu ne zaboravi!
*A šta ste napisali poslednjih godina, uključujući i vreme korone?
– Upisala sam mnogo dnevničkih zapisa, u svoje ime i u ime svih zbunjenih i zatečenih događajima, zbog čega nisu mogli, ili nisu smeli, da pišu. Izdato mi je nekoliko knjiga poezije, aforizama i kratkih eseja. Krajem 2018. knjiga pesama ”Pod vrelom ćutanja” (UKS i ”Draslar partner”), 2019. esejistička knjiga ”Ne ćuti zemljo” (”Pešić i sinovi”) i poezija ”More u jednoj kapi”, na italijanskom – dvojezično (Secopeditioni, u prevodu Dragana Mraovića).
”Misli li lice”, zbirka aforizama objavljena je 2020. (Draslar partner, recenzent Dragutin Karlo Minić), kao nastavak ranije objavljene zbirke ”Mislilice”. Ove 2021. godine u štampi je esejistička knjiga ”Ne pričaj šta sanjaš” u izdanju ”Pešić i sinovi”. U pripremi za štampu je takođe obimna knjiga kratkih eseja ”Čudo u kolibi duha”. Rukopisi su proizilazili jedan iz drugog, u spontanom nadovezju razmišljanja u stihovima, metaforama, aforistički i esejistički. Zahvalna sam izvorištu mog duha, znači rodu i talentu naroda kojem pripadam, zahvalna što me je naučio da je umetnost življenja tajna optimizma i večne vere u ljude.
U međuvremenu, sarađivala sam sa ”Savremenikom”, ”Stremljenjima”, i naravno sa ”Bagdalom”, ”Putevima kulture” i ”Poezijom SRB”, književnim časopisima mog zavičajnog Kruševca, kome se uvek sa ponosom vraćam kao duhovnoj kolevci i roditeljskom zagrljaju.
Ž. Milenković
”More u jednoj kapi”
”Lako je biti kap u moru, /teško je svoje more/ držati u jednoj kapi./ Normalno je biti čovek u čovečanstvu,/ a čudo, kada se celo čovečanstvo /oseti u jednom čoveku.“
„Ne ćuti, zemljo”
„Prošlost je nečitka kad je nebeska hartija izumbana olovnim jezikom. Istorija je hologramska kad nema boja duše na ljudskom zidu. Narod pokradu kad mu otmu ikone. Njiva bez međe svačija je ledina. I najmanji zapis o svojemu i svome list je katastra, baština od koje budućnost počinje. Bez ukoričenih deonica života nema letopisa, a bez letopisa, putevi naroda bili bi od paučine. Pauk budućnosti vreba odmah pored sunca. čeka muvu samozaborava.”
”Pod vrelom ćutanja“
”I ja činim zločin nad zagonetkom./ Ugarkom ćutanja isto vrelo služim po kazni,/ što sam probola štit nebeski/ a probila se nisam do Tajne koja čuva/ vosak ljudski od ognja čoveka.”
„Misli li lice“
– Tiha misao breg roni, munjevita ideja sruši planinu.
– Zapisi su dokaz da si mislio a delo, da si živeo.
– Misli bez uzemljenja ne prenose duhovnu struju.
– Moramo znati otkuda duva i gde utiče što u nama teče.
– Ljudi, prestanite sa zajedanjem, već ste napravili crnu rupu u čovečanstvu!
”Ne pričaj šta sanjaš“
”Zbaštinili ste retku umovinu, potpisali božije spise, svete svitke i jevanđelja. Ginuli ste i vaskrsavali, bivali gde niko nije smeo, nicali gde niko ne sadi, voleli kako niko nije. I prkosili kome niko nije hteo. I eto vas, ispevali ste sve ode bolu, izguslali najtežu epiku odbrane a sada je red za jednu himnu pobede koja će vas predstaviti suncu. Ne paničite zbog haosa i gneva u srcu. Nek se drugi boje Srpstva u prinudnom grču, tada mu je duša najbliža istini i zasluženom spokoju.”
KPU konkurs 2024
