+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » Boban Kostić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede: “Vratiti sigurnost srpskom poljoprivredniku!”

Boban Kostić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede: “Vratiti sigurnost srpskom poljoprivredniku!”

O poljoprivredi kao najvažnijoj grani privrede u Srbiji, subvencijama, podršci mladim poljoprivrednicima, organskoj proivodnji, revitalizaciji zadruga, te očuvanju šuma, reka i jezera kao važnih resursa, za portal krusevacgrad.rs,  govori Boban Kostić, donedavno direktor JKP “Kruševac”, sada državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Imenovanje na mesto državnog sekretara, Boban Kostić vidi kao priliku da da svoj lični doprinos u kreiranju boljeg ambijenta za razvoj poljoprivrede kao najvažnije privredne grane u Srbiji.

– Poljoprivreda je glavna privredna grana Srbije. Nedovoljno pažnje  posvećeno  je rešavanju problema unutar Ministarstva poljoprivrede koje je, inače, najveće ministarstvo u Srbiji. Unutar ovog ministarstva deluje dosta uprava koje su jako bitne za naše poljoprivredne proizvođače,  a ključna je Uprava za agrarna plaćanja kroz koju se realizuju podsticaji i subvencije u poljoprivredi i u kojoj dosta ima problema i nejasnoća kada je reč o dodeli subvencija našim poljoprivrednicima – kaže on.

Poljoprivrednici kroz  Upravu za agrarna plaćanja, objašnjava Kostić,  ostvaruju subvencije  na osnovu konkursa, prema određenim  uslovima koje bi trebalo  da ispunjavaju. Uprava je ta koja vodi evidenciju o isplatama gazdinstvima po osnovu subvencija, brine o registru poljoprivrednih gazdinstava, upravlja podsticajnim sredstvima iz međunarodnih izvora i stara se o tome da ona stignu do krajnjih korisnika.

– S obzirom na to  da ću verovatno biti zadužen za nacionalne mere koje se sprovode svake godine za podsticaje i razvoj poljoprivrede, trudiću se da na pravi način poljoprivrednim proizvođačima približim ideju o korišćenju subvencija, kako bi oni ta sredstva iskoristili na pravi način. Do sada su jako teško  dolazili do sredstava koja su bila opredeljena za njih, ili ta sredstva iz nekih razloga možda nisu iskorišćena na pravi način –ističe Kostić.

Sa pozicije  državnog sekretara zalagaće se, kako je kazao, da se poljoprivreda kao glavna grana privrede u našoj zemlji, vrati na vodeće  mesto koje je nekada zauzimala.

– Trudiću se  da  kroz razne fondove, pogotovo kroz agrarna plaćanja,  približim našim mladim proizvođačima u Rasinskom i Pomoravskom okrugu mogućnosti i značaj ostvarivanja prava na subvencije koje daje Ministarstvo.  Primera radi, samo u 2017. godini kroz agrarna plaćanja realizovano je preko 40.000 rešenja i za te namene je izdvojeno oko 10 milijardi dinara. To je način da se mladi opredele i vrate poljoprivredi.

Govoreći o subvencijama mladim poljoprivrednicima, Kostić je kazao da će onima koji su spremni da sa drugih prostora dolaze na selo i tamo ostvaruju svoju egzistenciju, država unapred davati novac za investicije, a da će oni, kasnije, te troškove pravdati računima. Kao jedan od načina vraćanja mladih na selo, Kostić navodi i bavljenje poljoprivredom kroz zadrugarstvo koje kao oblik organizovanja ima dugu i bogatu tradiciju.

– Mi smo zemlja u kojoj ima dosta usitnjenih poseda u poljoprivredi i jedan od načina za boqe iskorišćenje  i plasman  poljoprivrednih proizvoda je udruživanje u zadruge, kao savremeniji i efikasniji tržišni način poljoprivredne proizvodnje. Članovi zadruge mogu da  osnaže svoju tržišnu poziciju kroz inovacije i olakšaju pristup resursima. Zadruge su početak priče za spas srpskog sela i povratak mladih na selo- objašnjava on, naglašavajući da revitalizacija zadruga jeste osnovni cilj kome se teži u narednom periodu, a sredstva koja će biti budžetom opredeljena biće namewena za opremu, za mlekare, sušare, mlinove, hladnjače  i druga postrojenja, te za sve  sve ostalo što muči poljoprivrednike.

Budućnost i razvoj srpske poljoprivrede, Kostić vidi i u organskoj proizvodnji koja je, kako je kazao, značajna ne samo sa aspekta zašite životne sredine i unapređenja zdravlja ljudi, već i sa stanovišta ekonomskog prosperiteta.

– Za naše uslove je značajno da se u ekološki nenarušenim sredinama razvija organska proizvodnja koja je specifična za različite regione. Jako je bitno za našu zemlju da se pristupi organskoj proizvodnji jer ona nije samo dobit za konkretna gazdinstva, već doprinosi i očuvanju prirodnih resursa i potencijala svake zemlje – ističe Kostić, dodajući i da organska proizvodnja omogućava zapošnjavanje mladih i aktivnih ljudi, uključivanje žena u agrobiznis, što dovodi do smanjenja stope nezaposlenosti u Srbiji  i doprinosi ekonomskom razvoju ruralnih područja.

Kostić je kao važan segment izdvojio i kontrolu ispravnosti poljoprivrednih proizvoda na zelenim pijacama. Kazao je da bi svaki prodavac trebalo da ima potvrdu o ispravnosti poljoprivrednih  proizvoda, da bi pijačne uprave  trebalo od prodavaca da zahtevaju te potvrde ukoliko žele da ih prodaju na pijacama, te da je neophodno i da ostali proizvodi koji nisu poljoprivredni,  a prodaju se  na pijačnim tezgama, imaju potvrdu o poreklu i ispravnosti.    

Zalagaće se, kako je kazao,  i za to da se od strane države formira ekonomska cena otkupa poljoprivrednih proizvoda i žive stoke, kako je to nekada i funkcionisalo u našoj zemlji.

– Na taj način poljoprivredni proizvođači imali su sigurnost da mogu dugoročno planiraju, da sa nepromenljivom otkupnom cenom plasiraju svoje proizvode, a država da obezbedi sigurne otkupljivače poqoprivrednih proizvoda i žive stoke od poljoprivrednika. Jedino tako je moguć prosperitet poljoprivrede u našoj zemlji. Naš poljoprivrednik danas nema sigurnost u svojoj proizvodnji, nema zagarantovanog otkupljivača za svoj proizvod i samim tim odustaje od bavljenja poljoprivredom. Izvoz je  velika šansa za naše poljoprivrednike, pa ću se zalagati za  “poljoprivredni proizvod bez granice”– poručio je državi sekretar.

Kao izuzetno važan resurs, Kostić je izdvojio i šume, istakavši da je na teritoriji Srbije pod šumama 2.252.400 hektara , te da, ako se to ima u vidu, nikako ne treba zanemariti probleme u oblasti šumarstva.

– Poseban akcenat treba staviti na rešavanje problema loših pristupnih saobraćajnica do šumskih gazdinstava, jer je bez  dobrog puta teško doći do šuma. Smatram da pored  JP “Srbijašume”, preduzeća koje je u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede i zaduženo za ovaj resurs, deo odgovornosti treba preneti i na lokalne samouprave, kao i upravljanje šumama koje  se nalaze na njihovim teritorijama. Na taj način bi delimično bilo rešeno i pitanje nelegalne seče šuma- kaže on.

Prema njegovim rečima, problem u ovoj oblasti je i to što su loši vremenski uslovi doveli do sušenja određenog broja šumskih stabala.

– Protiv prirode se ne može, ali postoji način da se šumska stabla  zaštite i da se leče, a gde takođe lokalane samouprave mogu imati ključnu ulogu– ističe on, dodajući da i brigu o divljim životinjama koje su sastavni deo šuma, takođe treba prebaciti na lokalne samouprave, u smislu pojačane kontrole, te sprečavanja  krivolova.

Veliki problem predstavlja  i pustošenje i degradiranje državnih šuma koje nemaju korisnike, pa bi, prema rečima Kostića, trebalo pojačati ovlašćenja inspektora, proširiti kaznene odredbe, uposliti veći broj šumarskih i lovnih inspektora, te češće sprovoditi kontrolu seče šuma i kontrolu lova.

Govoreći o zaštiti jezera i o njihovom održavanju, Kostić se osvrnuo na  odgovornost  koju u tom smislu  imaju javna komunalna preduzeća koja prerađuju i distribuiraju vodu do krajnjih korisnika.

– Rečnim tokovima i jezerima upravlja Direkcija za vode koja je u sklopu ovog ministarstva, a vodovodi u Srbiji imaju ugovore po kojima imaju pravo na  zahvat vode. S obzirom na to da nadoknadu za održavanje brana i priobalnog dela jezera plaća Direkcija,  da investicije finasiraju “Srbijavode”, mišljenja sam da je cena od zahvata niža nego što bi trebalo da bude- kaže on, dodajući da bi, imajući u vidu da bi vodovodi ti koji prerađuju i distribuiraju vodu, trebalo da imaju i veću odgovornost kada je u pitanju zaštita i održavanje jezera i priobalja.

– Svi Vodovodi imaju velike gubitke u distribuciji prerađene vode, u pojedinim preduzećima ti gubici prelaze 25 odsto, što nije zanemarljivo i ukazuje da bi i taj problem trebalo što pre rešiti. Pre svega, licence za tehničku i tehnološku opremljenost i kadrovsku osposobljenost za obavljanje poslova u oblasti upravljanja vodama, umesto što traju sve dok traje upotrebna dozvola, trebalo bi obnavljati na svake dve godine- smatra Kostić.

Napominje da će se kao državni sekretar zalagati i za to da Kruševac u skorije vreme ponovo dobije vodoprivrednog inspektora.

Iz biografije

Boban Kostić je u više mandata bio odbornik u skupštini Grada Kruševca, a poslednjih 17 godina  je i predsednik Mesne zajednice “Čitluk” , u istoimenom naseljenom mestu gde inače i živi sa porodicom.

Pre imenovanja na mesto državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede, duže od četiri godine uspešno je obavljao funkciju direktora  Javnog komunalnog preduzeća Kruševac.

Osnivač je i Zoohigijenske službe u tom preduzeću. Na pitanje šta ga je iz njegove  poslovne biografije  preporučilo za novu funkciju, Kostić je rekao da je imao prilike  da se susreće  sa različitim problemima u društveno političkom životu, te da se, rešavajući ih za dobrobit građana, dobrim delom upoznao i sa problemima u oblasti poljoprivrede.

Koautor sam knjige “Higijena pasa i mačaka”, koja se odnosi na prihvatilišta, a takođe sam  autor  i koautor više stručno-naučnih radova iz oblasti veterine, poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Smatram da me poznavanje ove oblasti iz različitih aspekata dovoljno kvalifikuje kao osobu koja će moći da doprinese rešavanju nekih od problema u poljoprivredi – kazao je Kostić.

O poljoprivredi kao najvažnijoj grani privrede u Srbiji, subvencijama, podršci mladim poljoprivrednicima, organskoj proivodnji, revitalizaciji zadruga, te očuvanju šuma, reka i jezera kao važnih resursa, za portal krusevacgrad.rs,  govori Boban Kostić, donedavno direktor JKP “Kruševac”, sada državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Imenovanje na mesto državnog sekretara, Boban Kostić vidi kao priliku da da svoj lični doprinos u kreiranju boljeg ambijenta za razvoj poljoprivrede kao najvažnije privredne grane u Srbiji. - Poljoprivreda je glavna privredna grana Srbije. Nedovoljno pažnje  posvećeno  je rešavanju problema unutar Ministarstva poljoprivrede koje je, inače, najveće ministarstvo u Srbiji. Unutar ovog ministarstva deluje dosta uprava…

Review Overview

Rejting korisnika 3.39 ( 7 glasova)
x

Proveri i

Predavanje za srednjoškolce o posledicama saobraćajnih nezgoda

U okviru Programa za unapređenje bezbednosti saobraćaja grada Kruševca, u Prvoj tehničkoj školi organizovano je predavanje na temu “Posledice saobraćajnih ...

Kako uštedeti od 22.000 do 78.000 dinara za 6 meseci

Planiranje kućnog budžeta, upravljanje troškovima domaćinstva, povećanje prihoda ili ušteda novca – to su teme koje okupiraju svaku porodicu. Kakva ...

Potrošene vakcine protiv sezonskog gripa

Zbog velikog interesovanja građana za vakcinaciju protiv sezonskog gripa, za nepunih mesec dana utrošene su skoro sve doze vakcina koje ...

Nastavlja se sa infrastrukturnim radovima

Od početka godine rekonstruisano je oko 20 kilometara lokalnih puteva i ulica, a izgrađena su i tri nova kružna toka. ...

Projekat podrške održivom povratku interno raseljenih lica na Kosovo

U kruševačkoj Gradskoj upravi  održana je javna prezenatcija projekta “Podrška održivom povratku interno raseljenih lica na Kosovo” koji  nemačka nevladina ...