Blagotvorno dejstvo lekovitog bilja: Šolja čaja dnevno kao preventiva

Tri i i po decenije bavljena lekovitim biljem učinilo je da sugrađanka Ljiljana Stanković postane prepoznatljiva po čajevima i biljnim mešavinama, koje mogu da ublaže mnoge tegobe. Godinama Kruševljani i Kruševljanke od nje, osim kvalitetnih čajeva dobijaju i savete o tome za koju je tegobu koja biljka najbolja.

Deo bogatog iskustva Ljiljana deli sa nama:

–Bilje se bere po različitim planinama, deo na Rtnju, deo na Kopaoniku…Interesantna je Suva planina, njeno podnožje, tamo ima dosta nasađenog bilja koje izgleda kao samoniklo, ali nije. Konfiguracija terena i zemljišta je takva da tu može da uspeva mnogo bilja u kamenu, žalfija, miloduh, lavanda, žuto smilje…

Upravo žuto smilje naša sagovornica izdvaja kao veoma zanimljivo.

–Ono je jedno od najinteresantnijih jer ne samo da se koristi kao lek, kao čaj, već se koristi u kozmetici. To je jedina naša biljka koja može da podmlađuje. Ona na neki način jača kožu lica čime je prolepšava. Kao čaj se koristi pre svega za probleme sa žučnom kesom i kanalima – objašnjava ona.

Ističe da čajevi u ozbiljnijim zdravstvenim problemima dolaze kao pomoćno lekovito sredstvo, koje podržava ono što se  medicinski radi.

–Kao preventiva čajevi daju mnogo, dovoljno je da se dnevno popije po čaj, on će u kontinuitetu dati rezultat – napominje Ljiljana Stanković.

Kao jedan od čajeva koji su se do sada pokazali kao najdelotvorniji navodi onaj koji  pomaže kod ginekoloških problema:

–Taj čaj pravim u zavisnosti od toga kakav je problem u pitanju. Uvek su tu neven i hajdučka trava, a onda ako je veliko krvarenje idu virak i rusovača, ako su ciste ili miomi onda tu mora da dođe i koren koprive. Taj čaj se za svakoga pravi posebno. On pomaže, ali uvek mora da se leči uzork, a ne posledica, mora na vreme medicinski da se utvrdi šta je problem.

Inače, naša sagovornica je do sada napravila recepturu za sedamdesetak mešavina čajeva. Za hladne, zimske dane savetuje upotrebu planinskog čaja, koji treba da doprinese jačanju imunog sistema.

–U toj mešavini su obavezni šipurak, potom divlja jabuka, koja je, da kažem, zaboravljena u našem narodu. Dodajem crnu ribizlu, koje ima u planini, ne mora da se sadi. Doda se još malo nane i kamilice i obavezno drenjina – navodi ona.

Objašnjava da se u ovu mešavinu stavlja meso šipuka, a ne ceo šipurak, precizirajući da je pogrešno da se šipurak ceo melje jer u semenu postoje materije koje mogu da izazovu vrtoglavice.

Podseća da su tokom epidemije korone bili aktuelni plućni čajevi, za kojima i dalje postoji potražnja:

– Osnova je svuda  plućnjak i bokvica. Ako se u plućima nakupilo šlajma onda se stavljaju divizma i podbel. Posebno je interesantna majska ruža koja u sebi ima dosta etarskih ulja. Ona širi bronhije. Druga mešavina sadrži plućnjak, majčinu dušicu, matičnjak i još po nešto. Ti čajevi su se dobro pokazali tokom korone.

Inače, Ljiljana je, pre nego što je 2000-te godine prethodni hobi, bavljenje lekovitim biljem, pretvorila u posao, radila kao inženjer tehnologije u tadašnjoj HI „Župa“.

Kada je ta kruševačka hemijska industrija propala ona se potpuno posvetila lekovitom bilju. Objašnjava da to može da radi samo onaj ko zaista voli:

–Mnogi ne shvataju koliko je ovaj posao ustvari težak, mukotrpan. Na primer, kada pođete u planinu da nešto berete, morate na plus 40 stepeni da nosite čizme do kolena...

Višedecenijskim bavljem lekovitim biljem potvdila je da njoj to nije teško.

J.B.