Legendarni gimnazijski profesor i dramski pedagog, Bora Mihajlović, dolaskom u Kruševac probudio je sve njegove pozorišne duhove, uzdigao teatar do granice idolopoklonstva i stvorio neke od najvećih srpskih glumaca ikada. Otkud on tu – pričao je svojevremeno Miodrag Petrović Čkalja novinarskom bardu Ranku Munitiću, ne preskačući ni presudan uticaj brda Bagdala.
„Najveća vrednost pozorišta bio je jedan čovek, Borislav Mihajlović, čika Bora. Bio je on glumac u Beogradu, završio je Dramski studio sa Matom i Darom Milošević, razboleo se, i lekar mu je rekao – najbolje da odete u neko mirno mesto gde je lep vazduh, i da se tamo oporavite.
A na sreću, imao je završen Filozofski fakultet, diplomirao je nemački, i došao u Kruševac, kako mu je lekar preporučio. Iz prostog razloga: iznad Kruševca ima brdo po imenu Bagdala, koje je sinonim za Kruševac, pa, kad se kaže Kruševac, zna se – Bagdala.
Tu su pre rata bili mali torovi, posle rata toga više nije bilo, tu su seljaci čuvali ovce, gore, na toj Bagdali, zatvorene noću u toru, pa ih preko dana puste da pasu. Onda oni tu dođu ujutro, a mi, koji tamo odemo da učimo, ponesemo lonče, znate, pa oni nama za pola dinara namuzu mleko koje se još puši, pa mi to popijemo. Onda nakon pola sata, kad odemo na drugu stranu Bagdale, i tamo uzmemo još jedno lonče i popijemo…
I čika Bora se tu potpuno izlečio…“
