Avram Avramović u Narodnoj biblioteci „Milutin Bojić” u Beogradu predstavio svoje književno stvaralaštvo

-Oj Toplice, zavičaju mio, sirotan je tebe ostavio, a teškim radom bogatstvo stvorio-

U Narodnoj biblioteci „Milutin Bojić”, na Paliluli u Beogradu, održana je promocija dva književna dela „Priča o jednom životu“ i „Govor i narečje Gornjotopličkog kraja“, privrednika i publiciste Avrama Avramovića iz sela Žuč, opština Kuršumlija. U prisustviu velikog broja rodbine, prijatelja, Topličana i Beograđana o knjizi nadahnuto su govorili u ime izdavača SaTCIP iz Kruševca – istraživač i naučni radnik Predrag Dašić, pukovnik ABHO i red. prof. u penziji dr Radomir Biočanin iz Kruševca, pesnikinja Snežana Teodoropolos, novinar Karlo Astrahan, Avramova kći Aleksandra Avramović, autor knjiga i nekoliko Topličana.

U predivnom hramu kulture i nauke, u prekrasnom ambijentu i sa puno emocija govorilo se o novim književnim delima Avrama Avramovića i njegovoj Toplici. Lektorka ms Gordana Milentijević, (čiji je otac bio ugledni privrednik i istraživač rodom iz Topličkog kraja), pročitala je pasus iz knjige, koji je mnoge goste rasplakao iz sete i u podsećanju za rodnim zavičajem, detinjstvom, odrastanju, stasanju i masovnoj migraciji, najviše prema Beogradu.

-Monografija „Priča o jednom životu“ je preveliki zalogaj, tako da ćemo više pažnje posvetiti drugom delu autora Avrama Avramovića. Ako malo više zavirimo u monografiju, biće to samo „emotivno“ veliki zalogaj, ali samo u našu korist. Bićete opčinjeni dečijom neiskvarenošću koju poseduje naš pisac, decenijama nakon detinjstva i čitavom lepezom osećanja, od onih trenutaka kada su ga gubici najdražih dovodili do očajanja, preko razočarenja u čitavo društvo zbog nemogućnosti daljeg školovanja, ali i osećanja koja su ga održala i napravila od njega ono što danas jeste, uspešan i porodično, poslovno i uopšte životno ispunjen čovek.

Jedan od recenzenata knjige je prof. dr Radomir Biočanin, pukovnik ABHO u penziji.

-Često je naš Avram Avramović kroz ove dve preobimne naučno-stručne knjige isticao osećanje, da ne sme izneveriti svoje prerano preminule roditelje, svoje slavne pretke, na prvom mestu deda Ćirka (koji je ostavio kosti u čuvenoj Cerskoj bitki, kao borac velikog i slavnog Topličkog Gvozdenog puka), te svog imenjaka Avrama (koji je napustio ognjište i sa svetom ikonom i porodicom naselio se u herojski i slavni Toplički kraj), pa sve do baba Stanike (koja je čuvenom srpskom mudrošću i nežnim ženskim srcem sačuvala jedno naizgled neželjeno dete, a u stvari samo dete neobične sudbine, rođeno kao posmrče – Avrama). Svi oni, njihova ljubav, borba, trezvenost i nežnost istovremeno bili su mu anđeli čuvari kroz čitav život, a tako će ih predstaviti i u svojoj životnoj priči. Napustivši ognjište sa 17 godina i uputivši se u Beograd, autor knjiga je znao da mu je jedino bila zagarantovana „neizvesnost“. Ipak, hrabreći sebe i zarekavši se na grobu svojih roditelja da će uspeti, te da će svojim potomcima, rodbini i prijateljima pričati o svojim vojskovođama i borcima, svom odrastanju i stasanju, pa sve do danas. I uspeo je u tome, u potpunosti.

Ž. Milenković