Reč stručnjaka: Kako da prepoznate i sprečite esku, bolest vinove loze

Jedna od najstarijih bolesti vinove loze je eska, koja se javlja u uslovima toplije klime. Evidentno je da su se klimatski uslovi promenili u našoj sredini te je eska  sve prisutnija u Rasinskom okrugu.

Reč o je o kompleksnoj bolesti koju izaziva nekoliko vrsta gljiva. Simptomi se javljaju na svim delovima vinove loze, a razlikuju se dva tipa bolesti: hronični i akutni.

-Za hronični tip bolesti karakteristično je sušenje i opadanje lišća. Prvi simptomi se javljaju posle cvetanja vinove loze ili u rano proleće na lišću u vidu žućkastih (kod belih sorti) i crvenkastih (kod crnih sorti) pega. Nakon spajanja pega javljaju se nekroze između nerava, lišće se suši i prevremeno opada. Bobice su nepravilno razvijene i ne sazrevaju ravnomerno.Simptomi mogu biti ispoljeni ili samo na listu ili samo na bobicama i ne moraju biti ispoljeni svake godine – objašnjava Slađana Rilak, savetodavka u kruševčkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoij službi.

Najdestruktivniji tip simptoma eske je iznenadno sušenje celog čokota ili pojedinih njegovih delova, do čega dolazi najčešće u toku letnjih meseci.

-Na poprečnom preseku se uočava centralni deo koji je oštećen, svetle je boje i meke konzistencije, a okružen je tamnijom zonom tvrdog drveta. Na uzdužnom preseku vidi se zona svetlog, nekrotičnog drvenastog tkiva kome je obično prethodila jedna zona tamno obojenog drveta – precizira ona.

Infekcije čokota nastaju prilikom oštrije rezidbe kroz rane,  te je, savetuje ona, neophodno poštovati higijensko – sanitarne mere prilikom sprovođenja te mere što podrazumeva dezinfekciju makaza i ostalog alata sedamdesetopostotnim alkoholom.

-U cilju sprečavanja i daljeg širenja bolesti nakon orezivanja, vršiti premazivanje rana kalemarskim voskom, a orezane biljne delove izneti iz vinograda i spaliti. U toku vegetacije, preporuka je da se redovno obilazi vinograd i zaraženi čokoti iskrče i unište. Prilikom podizanja novih zasada saditi sertifikovane lozne kalemove što je i osnovna preventivna mera zaštite od ove bolesti – preporučuje naša sagovornica.

Napominje da za sada ne postoje fungicidi kojima bi se sprečila pojava ili dalje širenje ove bolesti.

J.B.