Јесен Рибарске Бање

Специјална болница „Рибарска Бања“ организовала је 26. по реду Ликовну колонију „Јесен Рибарске Бање“, а потом је у Легату Милића од Мачве приређена изложба радова насталих током пролећног и јесењег дружења ликовних стваралаца у Бањи

У раду колоније ове јесени у Рибарској Бањи учествовало је  13 уметника: Мирјана Крстевска, Биљана Вуковић, Весна Марковић, Слободан Гане Милосављевић, Павле Поповић, Павле Насковић, Ангел Габровски, Влада Ранђеловић, Горан Ћеличанин, Буда Цветковић, Чедомир Ристић, Богдан Антонијевић и Константин Цветковић Кокан.

Др Душан Шокорац, директор „Рибарске Бање“, говорио је о значају културе и уметности и њиховом плодотворном деловању на опоравак пацијената, што је познато у историји медицине. Колонија опстаје захваљујући квалитету уметника и њихових дела, од ове године је подељена у две сесије – пролећну и јесењу, а сва та остварења красе Уметничку галерију и просторије Специјалне болнице. Проф. др Миливоје Јовановић, један од оснивача Колоније, истакао је да она спада у ред најзначајнијих у Србији, јер су многи аутори угледна имена српске уметности и културе, да поред сликарских дела, постоје и значајна вајарска остварења и да Галерија „Рибарске Бање“ поседује око 600 уметничких дела од којих су бројна од националног значаја.

У Легату Милића од Мачве, трећег новембра, у присуству великог броја посетилаца организована је изложба слика са овогодишње колоније, коју су отворили Владан Панић, шеф маркетинга „Рибарске Бање“ и др Миливоје Р. Јовановић. У наставку манифестације представљена је прва збирка песама Миливоја Р. Јовановића „Дуг“, која обухвата вишедеценијски период његовог уметничког стваралаштва у Росици и Нишу.

– Сву своју мотивику Миливоје Р. Јовановић је нашао дубоко у завичају. У његовој историји, у његовим сељацима и гробљима, у његовом Светом Роману и завету мајке, у Бадњој вечери и Светом Сави, у завету ћирилици и Рибарској Бањи, где се шетају краљеви и кнежеви, песници, сликари и певачи… – истакао је Љубиша Бата Ђидић, рецензент књиге.

Према речима Вељка Стамболије, пред нама је збирка песама која даје портрет усамљеног човека друге половине 20. века, чију самоћу понекад разбија СМС порука. Песме Миливоја Р. Јовановића су просејане кроз елегично сито са дахом молитве упућене једној отуђеној цивилизацији, јер је у данашње време у средишту свих ствари новац који постаје господар у свим сегментима живота, па и у уметности. Аутор кроз своје песме шаље бунтовничку поруку таквој цивилизацији.

Ж. Миленковић