Zvonko Milenković, obožavani čarapanski Roker s Moravu

U Kruševcu je 8. maja 1956. rođen najčuveniji Kukljinac, legendarni pevač Rokera S Moravu – Zvonko Milenković, u narodu poznat i po nadimku Sisoje, kome je kumovao lično Boris Bizetić.  Zvonko, Boris i drugari bili su kolektivno sećanje čitavih generacija

Jer samo su oni umeli tako profesionalno da se „blesave“, da „pljuju s ljubavlju“, da zdravim humorom i sočnim, seljačkim jezikom, ismejavaju nadiranje jeftinog folka i malaksalog roka u našoj muzici. I išlo im je. Bili su gospodari svog žanra, i sami sebi jedina konkurencija.

U grupi je bio od osnivanja, 1977. godine, pa do prekida, 1991. Grupa se ponovo okupila i objavila album „Projekat“ 2006. godine, a Bizetić i Milenković su bili jedini članovi. Pojavio se i u filmovima „Tesna koža 2“ i „Tesna koža 4“.

Milenković i Bizetić su se upoznali u vojsci, u Rijeci. U kasarni na Trsatu, gde je služio u Autojedinici, sreće se sa Borisom (tu je nastala i prva pesma) i tako i počinje njihovo višedecenijsko prijateljstvo i uspešna saradnja.

Po povratku u Kruševac, Zvonko je počeo da radi u Hemijskoj industriji “Župa”, ali je usledio poziv od Borisa Bizetića za snimanje. Zvonko se obratio svom direktoru Miroslavu Miškoviću (koji će kasnije postati jedah od najbogatijih ljudi u ovom delu sveta) sa molbom da ga “pusti na neko vreme”. Mišković je, očigledno, imao sluha, pa i prekomoravske solidarnosti, dao mu je odobrenje, kao i mogućnost da se vrati ako ne uspe.

A upravo je Zvonko otpevao većinu pesama Rokera s Moravu (koje je napisao Boris Bizetić), glumio je u skečevima koji su snimani za emisiju Bebevizija (TV Politika), kasnije BB Show – koji je doživeo čak 556 epizoda, i učestvovao u mnogim emisijama, “projektima”, spotovima. Najveća onlajn enciklopedija Vikipedija nije propustila da zabeleži kako je “kao mlad pobeđivao na raznim takmičenjima u pevanju narodne muzike”. Njome se, naravno, i samostalno bavio.

Od te 1977. do 1991. godine Rokeri s Moravu su objavili devetnaest albuma i pet video-izdanja prodatih u više miliona primeraka. Tu su i padali trofeji; zlatne, dijamantske i platinaste ploče. Održali su više od dve hiljade koncerata širom nekadašnje Jugoslavije i pevali od Evrope, preko Amerike, do Australije.

I onda je došla 1991. Kad topovi progovore, muze zaćute. Masovno su počeli da nose šajkaču oni koji je do tada nisu očima mogli videti, oni „prazilukovići“. “Rokeri” su okačili instrumente o klin i bavili se nekim drugim poslovima i vizijama.

Zvonko je neko vreme bio i na čelu beogradske izdavačke kuće “Jugodisk”, čiji su Rokeri s Moravu i bili ekskluzivci.

Posle duge i teške bolesti umro je 18. septembra 2008. u prvoj hirurškoj klinici u Beogradu.