Žene iz crvene zone: Ne zaboravite servirke i čistačice!

Da li smo nepravedno zapostavili one koji nisu u direktnom kontaktu sa pacijentima? Uskoro će svet ući u drugu godinu kovid režima, a čini se da zahvalnost još uvek dugujemo akterima bez kojih bi ceo uspostavljen bolnički sistem prestao da funkcioniše. Novonastale okolnosti od početka zahtevaju visok stepen urednosti, čistoće i dezinfikovanosti, a pacijenti poseban režim ishrane, te pakovanje i odlaganje hrane 

Za pomenute poslove odgovorne su servirke i čistačice. One koje su od početka u skafanderima i koje opslužuju pacijente sa najtežom kliničkom slikom. Slavica Živković, Gordana Radović, Snežana Ristić i Dragica Milojević  deo su ekipe koja u Opštoj bolnici Kruševac obavlja pomenute poslove. 

Pored medicinskog osoblja i ove hrabre žene upoznate su sa radom „pod punom medicinskom opremom“. 

-Rad u skafanderima je gotovo nepodnošljiv. Postoje trenuci kada vam se zavrti u glavi, naročito kada su visoke temperature, samim tim rad je dodatno otežan. Mi smo u crvenoj zoni puno radno vreme, kratak predah imamo tek nakon izlaska iz nje – govori Slavica. 

Slavica je jedna od retkih koja je od početka epidemije na najtežoj poziciji, sama je instistirala da ostane na tom mestu, sa ostalim osobljem, ne želeći da napusti položaj i prepusti ovu nezahvalnu poziciju nekom drugom i mlađem. 

-Gde su svi moji tu sam i ja, ako obole oni, neka obolim i ja, ne želim da ih ostavim – dodaje ona. 

Ljudi čiji je posao vezan za rad u bolnici, često svedoče o tužnim scenama, bilo da je reč o nepoznatom pacijentu ili o kolegama koji su oboleli ili podlegli virusu korona. 

– Bilo je dosta obolelih koleginica, Bogu hvala nikog nismo izgubili – kaže Gordana.

– Ja korona vrirus nisam preležala, što je takođe čudno s obzirom na mesto rada  –  dodaje  Snežana. 

– Ja sam preležala koronu, kao i moja ćerka. Prošle smo bez posledica na sreću, čim sam se oporavila vratila sam se na posao – rekla je Dragica. 

Kao jedan od tužnih i ujedno najupečatljivijih prizora, izdvajaju dovoženje mladih ljudi koji dođu na odeljenje sa težim simptomima. 

-Preteško je posmatrati pacijente, kad vidimo mladu osobu to je najteže i takva slika ostaje urezana u pamćenju. Doktori i sestre rade sve što je u njihovoj moći, mi smo tu naravno u svako doba da odradimo svoj deo posla, ali nikome ne može da bude svejedno kada se jedan mlad život bori za opstanak – rekla je Slavica. 

Napominje da joj posao sam po sebi nije najnaporniji, već dodatna opreznost koju mora da ima jer radi na ovakvom mestu, pa je samim tim odsečena od porodice, koju nije želela da izlaže nepotrebnom riziku i pazila da ih ne zarazi. 

Stalan pratilac kada su ljudi u konstatnoj opasnosti od zaraze je stres, pored fizičke iscrpljenosti, ne smemo zaboraviti ni mentalno zdravlje. 

-U par trenutaka sam pomišljala i da napustim posao jer više od stresa nisam mogla da se oporavim, ali vremenom sam se navikla, koliko čovek uopšte može da se navikne na takve prizore – dodaje Dragica. 

Sve one saglasne su u činjenici da su doktori i medicinske sestre izneli veliki teret na svojim leđima, te da ih čeka još napornog posla u narednom periodu i novim talasima korona virusa. 

-Mnogo puta je rečeno, ali ja ću da ponovm lekari i sestre su heroji – kaže Gordana. 

-Ljudi nemaju predstavu koliko je naporno samo biti ispod skafandera, kada tu dodate i posao lekara i ostalog osoblja onda vidite kako su ti ljudi neverovatni – potvrđuje Snežana. 

Tokom pandemije obim posla prevazilazi granice koje su uspostavljene u normalnim okolnostima, samim tim i rad ovih žena postao je teži i složeniji. 

-Kada je veći broj pacijenata, posao je ogroman. Sve mora da bude dezinfikovano, ali spremne smo, prebrodićemo i ovaj period – optimistična je Slavica. 

-Dezinfekcija kod kuće, dezinfekcija ovde, samo što ne uskačemo u alkohol – našalila se Dragica. 

U stalnoj pripravnosti, žene iz ove službe stavljaju se na raspolaganje bolnici i pacijentima. 

-Mi smo uvek spremne. U pola noći, u pola dana. Uvek smo tu, ne samo mi nego i sve ostale kolege – ponosno kaže Gordana. 

Zaposleni u Opštoj bolnici Kruševac, po rečima sagovornica, već su „uhodani“, te im ova situacija više ne predstavlja nikakvu novinu. Ovakav režim postao je svakodnevica, pa su tako prihvatili i vanredni sistem rada. Sagovornice koje su govorile za novine Grad trude se da ostanu dobrog raspoloženja, te gaje optimizam da će ovom virusu uskoro „videti leđa“. 

S.M.