Zakon o pravima pacijenata – mrtvo slovo na papiru, kažu pacijenti
Postavljeno: 17.09.2017
Iako su prava pacijenata u sistemu zdravstvene zaštite jasno definisana zakonom, u praksi to izgleda sasvim drugačije. Nepoštovanje zakona koji štite pacijente prisutno je na svim nivoima, od primarnog do tercijarnog. Da javno o tome progovore pacijenti se retko i teško odlučuju, a najčešći razlog je strah da će nakon toga imati još veće probleme u daljem lečenju
Da je pravo na zdravlje i adekvatnu zdravstvenu zaštitu jedno od osnovnih ljudskih prava, definisano je i zakonima o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju Republike Srbije. Između ostalog, zakoni koji bi trebalo da štite pacijente kažu da svako ima pravo na dostupnost zdravstvene zaštite, obaveštenost, slobodan izbor, privatnost i poverljivost informacija, samoodlučivanje i pristanak, uvid u medicinsku dokumentaciju, tajnost podataka, pristanak na medicinski ogled, te na prigovor, naknadu štete i obaveštavanje javnosti.
Međutim, veliki broj pacijena nije upoznat sa svojim pravima, a u praksi je to najčešće starija populacija koja je ujedno i jedna od najugroženijih kategorija, pre svega zbog udruženih bolesti koje često prate treće doba. S druge strane, oni koji jesu upoznati sa zakonom, u većini slučajeva ne reaguju jer ne žele da se zameraju sa lekarima smatrajući da će na taj način samo dodatno ostati uskraćeni za što im je zakonom zagarantovano.
U istraživanju koje su novine GRAD sprovele u okviru pripreme projekta, više od 70 odsto od oko 50 anketiranih građana Kruševca izjavilo je da ima otežan pristup lečenju, naročito kod lekara specijalista, da najvažniji dijagnostički aparati, poput skenera, veliki broj dana u godini nisu u funkciji, te da u takvim slučajevima veoma teško stižu do potvrda kojima takve preglede, u slučaju hitnosti, mogu obaviti u privatnoj praksi. Takođe, suočavaju se sa nespremnošću zdravstvenih ustanova da ih upute na lečenje u više centre, a kada i dobiju takve upute, oni glase na najbliži centar njihovoj matičnoj zdravstvenoj ustanovi, čak i kada kada u tom centru ne postoje mogućnosti da se uradi traženi pregled ili procedura.