Vavedenje Presvete Bogorodice

Danas Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od najvažnijih praznika posvećenih Bogorodici, koji se slavi kao zapovedni praznik i označen je crvenim slovom u crkvenom kalendaru. Praznik je posvećen sećanju na trenutak kada su sveti roditelji Joakim i Ana doveli trogodišnju Mariju u jerusalimski hram da je posvete Bogu, ispunjavajući svoj zavet da će dete, za koje su se dugo molili, biti posvećeno službi Bogu.

Ovaj događaj se prema jevanđelju smatra početkom pripreme Bogorodice za njenu ulogu u istoriji spasenja, kao Majke Isusa Hrista. Na pravoslavnim ikonama koje slave Vavedenje prikazana je scena gde prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče, dočekuje devojčicu Mariju u hramu u pratnji roditelja. Ona je, prema predanju, ostala u hramu do svoje 12. godine, pripremajući se za duhovnu misiju.

Vavedenje se posebno svečano obeležava u manastiru Hilandar na Svetoj Gori, gde je ovo praznik zaštitnice manastira i celog Atosa. Predanje kaže da je Bogorodica jedina žena koja je kročila na Svetu Goru tokom svog misionarskog putovanja iz Svete Zemlje. Slavska ikona manastira Hilandar predstavlja jedan od najlepših umetničkih prikaza ovog događaja, dok freska u Crkvi kralja Milutina u manastiru Studenica takođe ima izuzetnu vrednost i prikazuje Bogorodicu sa svetim Zaharijom.

Kako Vavedenje pada tokom Božićnog posta, na ovaj dan post je obavezan za sve vernike, bez obzira na to da li se praznik proslavlja kao krsna slava ili ne. Običaj je da se nakon liturgije okupljaju porodice i zajednice na skromnim trpezama koje se pridržavaju pravila posta.

Vavedenje je duboko ukorenjeno u pravoslavnoj tradiciji i podseća vernike na važnost posvećenja Bogu, duhovnog uzdizanja i uloge Bogorodice u životima svih ljudi.

M.M.