Vaspitno-popravni dom Kruševac – „Sivi dom“ više nije siv

Vaspitno-popravni dom u Kruševcu osnovan je 11. juna 1947. godine kada su i pristigli prvi štićenici. Ova ustanova funkcioniše u sastavu Ministarstva pravde, pod kontrolom Uprave za izvršenje krivičnih sankcija koja sprovodi najtežu vaspitnu meru, odnosno upućivanje u Dom maloletnih počinioca krivičnih dela. Starosna granica štićenika je od 14 do 23 godine života, a izrečena mera ne može trajati kraće od 6 i duže od 48 meseci, tj. 4 godine

Piše: Jovana Stefanović

Nakon Drugog svetskog rata u najvećem gradu Rasinskog okruga nastala je ustanova za prevaspitavanje maloletnika koji su se našli u sukobu sa zakonom, bila je prva u Srbiji, a to je i do danas ostala. Prima štićenike iz svih krajeva, ali nema pravila o tome odakle je najveći broj dece došao, već se taj podatak iz dana u dan menja.

Važnost Vaspitno-popravnog doma ogleda se u tome da je po njemu snimljena kultna domaća serija „Sivi dom“ u 12 epizoda, nastala na osnovu autentičnih priča sa pokušajem da odgovori na mnoga pitanja građanstva, koja smo i posle nekoliko decenija postavili Milošu Ristiću, upravniku Doma koji više nije tako “siv“.

Za vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije ova institucija bila je ograđena visokim zidinama, a imala je samo malo dvorište za šetnju što je izazivalo strah kod ljudi. Veći broj prostorija bio je bez vodovoda i kanalizacije.

Prvi maloletnici upućivani su iz Kazneno-popravnih zavoda, a osim njih u ustanovi su bili smešteni i maloletnici kojima nije bila izrečena vaspitna mera ili kazna, već su zbog delinkventnog ponašanja prihvatani sa ulica većih gradova Republike Srbije, Crne Gore i drugih krajeva tadašnje države, što se vremenom potpuno izmenilo, a novo poglavlje istorije Doma počinje 2013. godine sa novim objektima obezbeđenim od strane Evropske Unije.

– Trenutno u Vaspitno-popravnom domu boravi tačno 170 štićenika, a inače raspolaže kapacitetom za prijem i smeštaj za oko 400 maloletnika sa kojima radi 190 zaposlenih lica podeljenih po službama. To su vaspitna, zdravstvena, služba za obuku i upošljavanje, služba opštih poslova i jedna od najbitnijih – služba obezbeđenja. Oni rade neprestano, po smenama, 7 dana nedeljno. Najmlađe smešteno lice je u skladu sa zakonskim minumumom 14 godina staro, ali zastupljeni su svi uzrasti kao i sva krivična dela zbog kojih su maloletnim licima ove mere izrečene, mada su u zadnje vreme najprisutnija krivična dela imovinskog karaktera – istakao je upravnik Vaspitno-popravnog doma Miloš Ristić.

Prostire se na 35 hektara i raspolaže sa desetak objekata različite namene u kojima se odvija život i rad. Postoji prijemno, žensko, otvoreno, poluotvoreno i zatvoreno odeljenje. Sve sobe imaju udobne krevete, garderobere, dobru stolariju, grejanje i funkcionalna kupatila, a tu su i prostorije za zajedničke aktivnosti.

Iza kapije, koju većina užurbano prolazi, osim smeštajnih jedinica nalazi se i proizvodna hala, ekonomija u kojoj se gaje krave i svinje potrebne za ishranu i plasiranje trećim licima, ratarska proizvodnja u sklopu koje je oformljen plastenik obogaćen raznovrsnim cvećem, škola sa amfiteatrom, a od prošle godine i crkva posvećena svetiteljima Filimonu i Onisimu.

– Maloletnici ovde dolaze nakon izricanja vaspitne mere od strane Višeg suda, stupaju u prijemno odeljenje gde borave do 30 dana, procenjuje se njihova ličnost i sakupljaju podaci o završenoj školi budući da su svi u obavezi da imaju osnovno obrazovanje, a postoji i mogućnost za pohađanje srednje i više škole. Nakon prijema, sledi razvrstavanje po paviljonima, svako lice dobija svog vaspitača i vaspitnu grupu koju čini do 10 štićenika. Paviljoni i čitav prostor uređuju se i rekonstruišu svake godine. Radi se na modernizaciji i poboljšanju infrastrukture, a deca su u obavezi da svoj prostor i higijenu održavaju konstantno, jer u sobama boravi po troje ili četvoro štićenika – objašnjava upravnik.

Paviljon otvorenog tipa ili otpusno odeljenje rezervisano je za osobe koje su u toku vaspitne mere od strane stručnog tima dobile odobrenje za ovakav smeštaj zahvaljujući dobrom vladanju, poslušnosti, uspehu u školi i nakon što su bile bez ijednog prekršaja tokom celokupnog boravka u Domu.

U ovom odeljku prisutna je veća sloboda i nema stražara. Slična atmosfera vlada i u poluotvorenom delu koji je formiran od osam paviljona i sadrži najveći broj štićenika, te je i sam Vaspitno-popravni dom poluotvorenog tipa.

Takav tretman omogućava maloletniku pripremu za život u otvorenoj društvenoj zajednici, a ustanovi da se na adekvatan način suoči sa naraslim potrebama i sve većim izazovima resocijalizacije ove kategorije izvršilaca krivičnih dela. Odeljenje zatvorenog tipa podrazumeva intenzivniji rad sa štićenicima koji pokazuju otpor i na koje vaspitna mera ne deluje u očekivanom intenzitetu.

– Otprilike 7 odsto od ukupnog broja štićenika u domu su devojke, odnosno samo njih 12, a preovladavaju deca muškog pola. U otvorenom delu smešteno je njih petoro, a u zatvorenom dvadesetak, dok su svi ostali u poluotvorenom. Odvojeni su prema polu u najvećem delu dana i noći, mada svi zajedno prisustvuju radionicama, sekcijama i školskim časovima. U slobodno vreme posećuju Dom kulture, bave se sportom, najčešće stonim tenisom, fudbalom, košarkom, a imamo i šahovsku sekciju koja je na Svetskom prvenstvu 2023. godine u oktobru osvojila drugo mesto, a samo jednu godinu ranije prvo. Uspešni smo i sa literarnom, likovnom i dramskom sekcijom – navodi Ristić.

Dom ima jako dobru saradnju sa drugim lokalnim ustanovama, a među njima se izdvaja Osnovna škola „Vuk Karadžić“ koja obezbeđuje nastavnike i njihov dolazak u prostorije Doma gde redovno održavaju klasičnu nastavu. Osim školskih nastavnika, časove realizuju i kvalifikovani radnici Doma koji obavljaju pripremni program sa decom i dovode ih do završnih ispita po prinicipu osnovnog obrazovanja za odrasla lica.

Kako bi unapredili proces vaspitanja i obrazovanja i ovoj jedinstvenoj ustanovi omogućili nesmetano funkcionisanje, svi zaposleni koriste najsavremenije metode i prate svetske trendove. Aktuelna je i intenzivna saradnja sa mnogim naučnim institucijama, vladinim i nevladinim organizacijama, međunarodnim organizacijama, kao i sa lokalnim zajednicama.

– Deca koja su završila školu imaju mogućnost da se obučavaju za različite zanate. Imamo ih petnaestak. To su deficitarni zanati, kao što su moleri, stolari, bravari, radnici na CNC mašinama, elektičari, automehaničari, kuvari, pekari, vodoinstalateri i slično, što po izlasku odavde njima obezbeđuje dobru zaradu i pristojan način života. Kako bi pokazali svoj dugotrajni rad i naučena pravila o poštovanju, ponašanju i ophođenju štićenici za Dan žena na Trgu glumaca iz godine u godinu lično dele kruševačkim damama cveće, takođe, bez izostanka se obeležava školska slava Sveti Sava i tada u posetu dolaze brojne zvanice, proslavljaju se i novogodišnji, božićni i uskršnji praznici, a povodom Dana doma, 11. juna organizuje se i likovna kolonija – rekao je Miloš.

Posete se realizuju najčešće vikendom. Štićenici imaju pravo i na telefonski razgovor sa svojim bližnjima, a od prošle godine postoje i tableti sa instaliranom viber aplikacijom gde je moguć čak i video poziv u dogovoru sa vaspitačem. Individualni izlazak u grad, izlazak u pratnji vaspitača i odlazak na vikend je takođe moguć ukoliko sva postojeća pravila budu besprekorno ispoštovana.

Tokom poslednje decenije nije bilo nijednog povratnika

Zadnjih desetak godina, ova ustanova za izvršenje krivičnih sankcija i suzbijanje maloletničke delinkvencije koja mnogima predstavlja još jednu šansu za pristojan život, beleži, bez obzira na težinu prethodno učinjenog krivičnog dela, da se zahvaljujući dobroj organizaciji, iskusnim radnicima i specijalizovanim programima još uvek nije dogodilo da štićenik postane recidiv, odnosno da se vrati u Vaspitno-popravni dom zbog novog počinjenog krivičnog dela.