Varvarin za sada bez organizovanog skrininga raka grlića materice

U okviru oportunog skrininga u varvarinskom Savetovalištu za žene i trudnice godišnje se pregleda oko 300 žena, a pravo na besplatan skrining pregled bez  overene zdravstvene knjižice iskoristi tek 30-tak pacijentkinja godišnje. Nadležni kažu da mali procenat žena dolazi na redovne preglede, te da se većinom javljaju onda kada se jave  tegobe, što neretko umanjuje i šanse za izlečenje. Veći obuhvat žena iz ciljne populacije moguć je jedino uvođenjem organizovanog skrininga raka grlića materice

Od preko 3.000 žena, koliko ih na području varvarinske opštine ima zdravstveni karton u Službi za zdravstvenu zaštitu žena i trudnica, tek svaka deseta dolazi na redovne ginekološke preglede.

– Svakoj ženi koja dođe na pregled a iz ciljne je populacije, obavezno se uradi i  Papanikolau test. Svaki njihov dolazak iskoristimo i da ih dodatno edukujemo o značaju preventivnih pregleda, kako bi u propisanom  vremenskom periodu ponovo došle , ne čekajući da se pojave tegobe, kada su i šanse za izlečenje mnogo manje– kaže doktorka Danijela Milojković Pantić, specijalstkinja ginekologije i akušerstva.

Prema njenim rečima, veliki je procenat žena koje ne dolaze na redovne preglede, a od onih koje nemaju overenu zdravstvenu knjižicu, pravo na bespatan preventivni pregled , iskoristi najviše  30-tak žena godišnje.

– Od  oko 7.500 punoletnih žena, koliko ih je u varvarinskoj opštini,  polovina nema zdravtveni karton u našoj Službi. Među tim “nevidljivim” pacijentkinja, svakako ima i onih koje uopšte nemaju overenu zdravstvenu knjižicu ili nikad nisu bile u sistemu zdravstvene zaštite, što je češći slučaj kod žena koje žive u seoskim sredinama.  Iako im je omogućen besplatan skrinig pregled, one uglavnom ne dolaze. Razlog je najverovatnije to što nemaju dovoljno razvijenu svest o značaju preventive, a praksa pokazuje da razlog mogu biti i strah i stid, u nekim slučajevima i nedovoljna podrška porodice – kaže doktorka Milojković Pantić, navodeći i to da je većina žena u seoskim sredinama opterećena kućnim  i poslovima u poljoprivredi , te da kao razloge za nedolazak ili neredovan dolazak navode i nedostatak slobodnog vremena.

Kako bi se građankama opštine Varvarin dodatno izašlo u susret, pored prava na besplatan preventivni pregled u samoj Službi , u prethodnom periodu organizovane su i posete seoskim mesnim zajednicama, kada su zainteresovane meštanke mogle u svom mestu da obave ginekološki pregled.

– Predstavanici Službe su pre nekoliko godina, sa pokretnim ginekološkim stolom odlazili u okolna sela, kako bi građankama omogućili besplatan preventivni pregled.  Odziv je bio relativno dobar, ali nažalost ova praksa nije zaživela dugo, jer zakon ne dozvoljava odlazak na teren za ovakvu vrstu pregleda– ističe doktorka Milojković Pantić.

Pored razgovora na temu preventive,  koje ginekolog obavi sa svakom pacijentkinjom  koja dođe na pregled, organizuju se i tribine na kojima stručna lica govore o značaju skrininga.

– Tribine za srednjoškolce  organizuju se u saradnji sa Crvenim krstom i Službom kućne nege a u narednom periodu , u planu je i organizovanje  predavanja za odraslo stanovništvo – kaže ginekološkinja.

Govoreći o jednoj od novina koje je doneo novi Zakon o zdravstvenom osiguranju, a  odnosi se na obavezu osiguranika prilikom pozivanja na skrinig ( gde će svaki građanin koji se tri puta uzastopno neopravdano ne odazove na skrinig preglede, a u međuvremenu se razboli , plaćati 35 odsto od pune cene lečenja) naša sagovornica kaže  da u Opštini Varvarin još uvek ne postoji organizovan skrinig , te da je njegovo uvođenje jedini način da se poveća obuhvat žena iz ciljne populacije.

– Postoji preporuka resornog ministarstva da se žene pozivaju na kućnu adresu i verujem da bi na taj način i broj pregledanih žena u okviru skrininga bio veći. Mi još uvek nemamo uvid u adrese prebivališta naših sugrađaniki i čekamo dodatne instrukcije iz ministarstva o tome na koji način ćemo ih zvanično pozivati. Nadamo se da će organizovan skrining uskoro zaživeti i u našoj opštini jer je to veoma važno pitanje, pre svega zbog činjenice da je kod ranog otkrivanja bolesti stopa preživljavanja i izlečenja znatno veća, ali i zbog troškova lečenja koji su drastično veći ukoliko se bolest otkrije u odmakloj fazi– kaže ona, naglašavajući da  i nakon uvođenja organizovanog skrininga, treba i dalje raditi na edukaciji građanki o značaju preventive jer podaci  iz gradova i opština koje već imaju organizovan skrinig, pokazuju da je odziv na skrininge i dalje nedovoljan.

Uz napomenu da redovni pregledi spašavaju život, doktorka Milojković Pantić  podseća da skrining podrazumeva preventivne preglede naizgled zdrave popualcije, kako bi se registrovale one osobe koje pokazuju rane znake neke bolesti ili predispoziciju ka njihovom nastanku.

– Cilj skrininga raka grlića materice koji se obavlja Papaniolau testom  je da se promene na grliću materice pronađu rano, pre nego što prerastu u karcinom i kada mogu lako da se otklone. Svaka žena starosti od 25 do 64 godine treba da ide na preglede svake godine, a onda kada su tri uzastopna nalaza normalna, jednom u tri godine- savetuje doktorka, dodajući da bi obuhvat skriningom  trebalo da bude oko 75 odsto, kako bi se znatno smanjila smrtnost kada je u pitanju ova  bolest.

Objašnjava na kraju i to da je  rak grlića materice prozrokovan Humanim papiloma virusom , te da od  100 tipova koliko ih postoji, tek 15-tak može da izazove ovu bolest.  Ističe i to da je dosta ljudi u jednom periodu života bilo zaraženo ovim virusom , da to najčešće prođe bez komplikacija, ali da ukoliko infekcija ne prođe, povećava se i rizik za nastanak raka grlića materice.

Inače, podaci pokazuju da u Srbiji svakoga dana najmanje jedna žena umre a četiri obole od raka grlića materice. Sa preko 1.300 novoobolelih i blizu 500 umrlih žena godišnje, rak grlića materice je drugi vodeći uzrok obolevanja i četvrti uzrok umiranja od raka među ženskom populacijom u Srbiji. Pregled za rano otkrivanje  ove bolesti obavlja se jednostavnim Papanikolau testom.