Uticaj epigenetskih faktora na zdravlje

Epigenetika je naučna disciplina koja se intenzivno razvija od 90-tih godina prošlog veka. Savremena istraživanja dovode do novih saznanja o odnosu epigenetskih faktora i narušenog zdravlja kao kod  karcinoma, hroničnih inflamatornih bolesti, neuropsihijatrijskih bolesti, poremećaja razvoja dece i drugo.

Naš sagovornik o ovoj temi je dr Gordana Marković, pedijatar, načelnica Dečijeg odeljenja Opšte bolnice u Kruševcu.

• Šta su epigenetski faktori i kako se objašnjava njihov uticaj na zdravlje čoveka?

Epigenetski faktori su svi činioci koji utiču na ponašanje naših gena u smislu da omogućavaju njihovu aktivaciju ili utišavanje. Oni ne menjaju strukturu naših gena kao što je to slučaj kod mutacija, već  samo određuju vreme tzv. timing  genske ekspresije. Grubo ih možemo podeliti u dve grupe,sa jedne strane su to faktori okoline zagađen vazduh i voda, zemljište sa pesticidima I insekticidima, hrana “ bogata” aditivima, a sa druge strane su oblici čovekovog ponašanja koji utiču na zdravlje kao što je pušenje, nepravilna Ishrana, stalna izloženost stresu, odsustvo fizičke rekreativne aktivnosti i dr.

• Da li to znači da je njihov uticaj isključivo negativan?

Ne, epigenetski faktori mogu imati i pozitivan uticaj koji se ogleda u prilagođavanju organizma uslovima životne sredine kroz promene spoljnih, vidljivih osobina čoveka. Primer ovakve vrste uticaja je različitost jednojajčanih blizanaca tokom života, naročito ako žive odvojeno u potpuno različitim uslovima. No, današnja medicina je usmerena na štetu koju epigenetski činioci čine zbog jasnog indukovanja bolesti. Danas se karcinom smatra najučestalijom epigenetskom bolešču. U organizmu postoji klackalica između gena koji podstiču i gena koji sprečavaju razvoj tumora. Koji će se od njih aktivirati, odnosno ugasiti zavisi od uticaja epigenetskih faktora.

• Često čujemo u razgovoru da su geni krivi za bolest?

Oko 5% ljudi u populaciji se rodi sa  „opasnom” mutacijom. To su tzv. monogenske bolesti kao što je mišićna distrofija, spinalna mišićna atrofija, cistična fibroza i slično. Još za oko 10% obolelih genetika može „objasniti” razvoj bolesti. Preostalih 85% bolesti su rezultat epigenetičkih modifikacija.

• Da li je šteta koju epigenetski faktori učine čovekovom zdravlju trajna?

Ne mora biti trajna, naprotiv promene mogu biti reverzibilne ukoliko pravovremeno promenimo loše navike. Naučno je dokazana reverzibilnost promena na našim genima nakon prestanka pušenja. Samo tri meseca bez pušenja će trećinu gena “vratiti” na normalnu funkciju. Međutim ako se nakupilo dosta grešaka, narušava se ravnoteža organizma i razvija bolest.

• Kada govorite o stresu, da li mislite konkretno na psihološki aspekt stresa?

Ne, osim emocionalnog stresa koji je najčešće prepoznat kao strah, briga, disfunkcionalnost u porodici, postoji hemijski stres izazvan toksinima, odnosno lekovima, različitim  drugim hemijskim supstancima koje unosimo u organizam i  telesni stres, odnosno fizička trauma.

• Kakav je značaj ovih modifikacija u dečijoj populaciji?

Značaj je višestruki zbog povećane učestalosti teških i hroničnih bolesti kod dece. Stres, nekvalitetna ishrana i loš stil života majke u trudnoći remete pravilno funkcionisanje gena kod deteta. Još veći problem je što se modifikacije genske ekspresije prenose kroz četiri naredne generacije.

• Da li epigenetiski činioci najviše štete uzrokuju u toku trudnoće?

Naš organizam je složena mašina koja se razvija iz jedne oplođene ćelije, koja se deli i tom deobom nastaju potpuno identične ćelije sa istim genima. Dalja diferencijacija u specifična tkiva i organe nastaje upravo zbog različitog vremena aktivacije, odnosno utišavanja određenih gena. To je najbitniji proces u rastu i razvoju ploda. Svi faktori koje smo prethodno naveli mogu poremetiti vreme aktivacije gena fetusa i usloviti kako vidljive anomalije, tako i bolesti koje se javljaju kod deteta u različitim periodima života. U tome leži odgovor na često postavljeno pitanje roditelja:

“ Zašto moje dete boluje od određene bolesti, a niko je u porodici nema?”. Upravo zato što smo više nego ikada izloženi štetnim epigenetskim uticajima.

• Na koji način možemo umanjiti takve posledice?

Posmatrano indivudalno, ne možemo izvršiti veliki uticaj na  faktore spoljašnje sredine, ali svakako možemo maksimalno redukovati štetne oblike sopstvenog ponašanja,odnosno stila života. Hrana koju konzumiramo bi trebalo da bude sa što manje aditiva i konzervanasa, svakodnevno sa namirnicama bogatim antioksidansima. Apsolutno odricanje od nikotina i  psihoaktivnih supstanci. Regularan ritam budnosti i spavanja i redovna aerobna fizička aktivnost su neophodni za dobro zdravlje. Socio-ekonomski odnosi koje razvijamo, psihička stanja kroz koja prolazimo i tzv. psihomentalna higijena utiču na ekspresiju naših gena.

Doktorka Gordana Marković i sama je svedok lošeg stila života, posebno adolescenata, odnosno budućih roditelja. Cilj ovog razgovora, jeste podsticaj na svest ljudi da svojim ponašanjem utiču na sopstveno zdravlje, ali i zdravlje svojih potomaka, koje se, kada su u pitanju epigenetski efekti, prenosi kroz generacije.

Ognjen Milićević