U Umetničkoj galeriji 61. Oktobarska izložba

Oktobarska izložba, na kojoj već šest decenija svoje stvaralaštvo prezentuju umetnici našeg grada, otvorena je u Umetničkoj galeriji. Izložba je protekla bez tradicionalnog žiriranja i dodele nagrada, a ove jeseni, dok traje izložba, sugrađani će moći da pogledaju 27 radova 16 umetnika, nastalih kao odgovor na temu “Grad”

– Ove godine tema Oktobarske izložbe u znaku je obeležavanja značajnog jubileja – 650 godina od osnivanja grada. Stoga je namera bila da se kroz sam naziv GRAD pokrene niz različitih pitanja i razmišljanja o gradu, o njegovoj prošlosti i sadašnjosti, savremenoj urbanoj kulturi, identitetu, ali i mestu i ulozi umetnika – kaže kustoskinja izložbe Jelena Pavlović.

Oslanjajući se na lične percepcije svog grada, grada kao mesta rođenja, boravka i rada, umetnici ga doživljavaju, tumače i predstavljaju kroz različita viđenja shodno ličnim umetničkim praksama.

– Godišnji uvid u likovnu scenu Kruševca, što jeste Oktobarska izložba, i rad umetnika čije je stvaralaštvo neraskidivo povezano sa likovnom umetnošću grada, i uz neveliki odziv umetnika prema pozivu ili konkursu kao odraz okolnosti i ličnih mogućnosti, uvek je pregled njene raznovrsnosti i živosti, a ovogodišnja je i doprinos jubileju grada–ističe ona.

Kao značajna podrška umetničkom radu, samim umetnicima i likovnoj sceni grada, od ustanovljenja početkom šezdesetih godina u čast oslobođenja grada i pobede nad fašizmom, Oktobarska izložba svojim duhom i karakterom posvećena je gradu i kreiranju njegovog kulturnog identiteta. Ove godine izložba je protekla bez žiriranja i dodela  nagrada, a tim povodom obratila se Natalija Topličanin ispred Komisije za selekciju radova, čija je ona članica zajedno sa Jelenom Pavlović i Biljanom Grković, istoričarkama umetnosti.

– Komisija se vodila kriterijumima koji se odnose na pitanje osnovnih likovnih rešenja i vrednosti, a u skladu sa savremenom likovnom praksom. Takođe, bio je važan i pristup i realizacija teme ovogodišnje izložbe. Komisija je mišljenja da treba izdvojiti umetnike koji su svojim mišljenjem i promišljanjem realizovali ove radove u skladu sa ličnim poetikama i time dali doprinos ovogodišnjoj temi i jubileju. S obzirom na to da ove godine izložba protiče bez nagradnog fonda, komisija smatra da treba da pohvali dva rada autora Jelene Rubil i Ivana Petrovića koji svojim savremenim pristupom i konceptom aktuelizuju ovogodišnju temu – navodi ona.

Šesnaetoro umetnika učešćem na ovoj izložbi dali su kontinuitet i njoj ali i sopstvenom stvaralaštvu.

– Izložila sam radove u glini, od keramike. U pitanju je kompozicija od pet vazni, koje se uklapaju u ovu priču jer su komponovane tako da prezentuju grad. To su vaze za cveće, pa mogu da se gledaju i kao drveće, a zelenilo u gradu je nešto čemu ja težim- kaže Ana Savić, koja inače prvi put izlaže na Oktobarskoj izložbi.

Njen kolega, slikar Goran Vukadinović, prvi put je izlagao na ovoj izložbi 1987.

– Redovno izlažem u ovom prostoru, sada je izložen jedan crveno-beli rad, to je moj novi eksperiment šta mogu da napravim sa te dve boje. Crvena boja na ovom radu predstavlja dinamiku grada – objašnjava on.

Slikarka Marija Ćirić predstavila se na izložbi sa dva svoja rada “Trougao” i “U prolazu”.

– Prvi put sam ovde izglagala pre desetak godina, ova izložba meni lično znači, zato što tako pokazujem da sam na sceni našeg grada. Takođe, ona je značajna zato što se svake godine napravi rekapitulacija misli i pogleda na odgovarajuću temu. Ovde su dva moja rada, na jednom je devojka koja simbolički može da predstavlja posmatranje naše istorije, jer ima ozbiljan pogled, a što se tiče pejzaža, drveće predstavlja ljude- navodi ona.

Oktobarska izložba će biti otvorena do 5. novembra, a sugrađani će na njoj moći da pogledaju i radove Slobodana Ganeta Milosavljevića, Dejana Aksentijevića, Milutina Gajića, Zorana Komatinovića, Snežane Ljušić, Biljane Mišić, Ivana Mišića, Ivana Petrovića, Marka Petrovića, Jovanke Rašović, Jelene Rubil, Jelene Stojković i Darka Čikarića.

M.Stanković

O izložbi

Oktobarska izložba od ustanovljenja, početkom šezdesetih godina u čast oslobođenja grada i pobede nad fašizmom, predstavlja svojevrstan pregled likovnog stvaralaštva na području Kruševca, kao i uspostavljanje indentiteta i pozicije umetnika na lokalnoj, ali i široj umetničkoj sceni. Otvorenim pristupom i široko postavljenim temama bavi se i aktuelnim pitanjima savremene umetnosti i na taj način motiviše i podstiče na razmišljanje. Pojava rednog broja izložbe je svedočanstvo i način oglašavanja likovnih umetnika Kruševca i beleženje njihove stalne prisutnosti na ovim prostorima.