U susret velikoj radosti: Uskršnja simbolika i običaji

Uskrs ili Vaskrs, po nekim krajevima i Veligdan, kod nekih pravoslavnih hrišćana još se naziva i hrišćanska Pasha, najveći je hrišćanski praznik kojim se proslavlja Vaskrsenje iz mrtvih Isusa Hrista, koje se, po Novom zavetu, dogodilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti nakon njegovog raspeća od strane Rimaljana na Golgoti, odnosno prve nedelje posle Velikog petka. Ove godine u Srbiji Uskrs se obeležava 20. aprila

Uskrs je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe, prve nedelje posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice ili neposredno posle nje. Smatra se vrhuncem stradanja Isusa Hrista, kojem prethodi Veliki post, 40-dnevni period posta, molitve i pokajanja.

U Srbiji neradni dani su Veliki petak, Uskršnja nedelja i Uskršnji ponedeljak, posebno za pripadnike pravoslavne veroispovesti, a posebno za pripadnike katoličke i ostalih grupa, ukoliko Uskrs nije istog datuma. U Srbiji i Crnoj Gori neke od tradicija su da se Veliki četvrtak uglavnom provodi sa porodicom, dok se na Veliki petak farbaju jaja i vrše se liturgije; jutarnja liturgija obeležava vreme kada je Isus uhvaćen, prvi sat označava njegov dolazak pred Pontija Pilata, treći sat – trenutak kada je osuđen, šesti sat označava vreme koje je proveo na krstu, dok večernja liturgija simbolizuje skidanje njegovog tela sa krsta. Veliki petak je dan posta koji se široko poštuje; jedu se uglavnom riba, krompir, pasulj i drugo povrća, kao i pojedini slatkiši. Na Uskrs se obično posećuju porodica i prijatelji, nose se jaja na poklon, dok i deca i odrasli biraju jaje sa kojim će da se kucaju kako bi pobedili ostale.

Pripreme za Uskrs se razlikuju od običaja do običaja. Tradicionalno počinju na Veliki četvrtak, dan pričešća, a nastavljaju se Velikim petkom, na dan kada je Isus iz kuće prvosveštenika Kajafe odveden do rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio na raspeće na krstu. Isus je razapet i umro je na Golgoti, brdu izvan Jerusalima. Po predanju, pred smrt je rekao: „Oče, oprosti im. Ne znaju šta rade.“

Sveštenici u pravoslavnim crkvama iznose crvenu plaštanicu i polažu je ispred oltara. Do subote uveče, vernici mogu da celivaju plaštanicu. Na Veliki petak se ne služe liturgije, to je dan strogog posta, tokom koga hrišćani ne konzumiraju mast bez obzira na poreklo i svi se poslovi u domaćinstvu obustavljaju.

Nakon Velikog petka sledi Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti. Taj dan je Isus proveo u Hadu i vernici ga obeležavaju u molitvi i tišini. To je ujedno i poslednji dan nedelje stradanja i smrti. Ponoćnom Uskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik vaskrsnuća.

Nedelja je prvi dan Uskrsa, dan kada je Isus vaskrsao. Tokom njega pravoslavni hrišćani se pozdravljaju rečima „Hristos vaskrse”, na šta se odgovara „Vaistinu vaskrse”, što su pozdravi preuzeti iz srpskoslovenskog jezika. Rasprostranjeni su i oni preuzeti iz ruskoslovenskog, a to su pozdrav „Hristos voskrese” i otpozdrav „Voistinu voskrese”. Slave se i drugi (Uskršnji ponedeljak) i treći dan Uskrsa (Uskršnji utorak), a cela ta sedmica naziva se Velikom, odnosno Strasnom nedeljom. Pravoslavni hrišćani Uskrs proslavljaju Svetom liturgijom, a katolici Svetom misom.

Uskrs i s njim povezani praznici su pokretni praznici, koji ne padaju na određeni datum; njegov datum se računa na osnovu lunisolarnog kalendara (solarna godina plus mesečeva faza), sličnog hebrejskom kalendaru.

Istočni pravoslavci, istočni katolici i luterani vizantijskog obreda imaju sličan naglasak na Uskrsu u svojim kalendarima, a mnogi njihovi liturgijski običaji su veoma slični.

Farbanje jaja

Na Veliki petak farbaju se uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom. Jaje je drevni simbol novog života i preporoda. Običaj uskršnjeg jajeta nastao je u starohrišćanskoj zajednici Mesopotamije, koja je bojila jaja u crveno u znak sećanja na krv Hristovu, prolivenu prilikom raspeća. Kao takvo, za hrišćane, uskršnje jaje je simbol praznog groba. Prvo crveno jaje koje se ofarba u nekim kulturama se naziva čuvarkuća ili strašnik. Stavlja se na posebno mesto u kući, obično blizu ikone i kandila. U Srbiji i Crnoj Gori za farbanje jaja često se koriste luk, razni cvetovi i peršun. Prema tradiciji, na jaja se stavi cvet, detelina, luk ili peršun, a zatim se umotaju u najlonsku čarapu i stave da se kuvaju. Neke porodice trljaju crveno jaje od obraze svoje dece kao sredstvo zaštite zdravlja, dok je u nekim delovima Srbije tradicija da se zakopa u njivu radi zaštite useva.