U Narodnom pozorištu Kruševac održana Svetosavska akademija

U Narodnom pozorištu Kruševac održana je  tradicionalna Svetosavska akademija. Ove godine obeležava se 850 godina od rođenja Svetog Save. Na akademiji je govorio Mitropolit kruševački David, besedu o Svetom Savi održao je protođakon Nenad Matić, đakon Mitropolita kruševačkog Davida. Ovogodišnji dobitnik Svetosavske nagrade je Janko Miletić, vlasnik preduzeća Tehnogradnja D.O.O. iz Kruševca.

Sveti Sava bio je prvi srpski arhiepiskop, svetitelj i prosvetitelj. Bio je najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i prvi srpski arhiepiskop. Zajedno sa svojim ocem ktitor je jedne od najvećih srpskih svetinja, manastira Hilandara na Svetoj Gori Antonskoj.

Izborio se za samostalnost raške arhiepiskopije od Vizantije 1219. godine i postavio temelje današnje Srpske pravoslavne crkve. Prema svojim zaslugama i prema svom bogoprosvetiteljskom radu s pravom je nazvan narodnim učiteljem prosvetiteljem.

Kada je Sveti Sava bio u poseti Jerusalimu i Sinajskoj gori, dobio je u manastiru Mar Saba na poklon štap Svetog Save Osvećenog i dve najvažnije ikone Presvete Bogorodice Trojeručicu i Mlekopitateljicu i štap Svetog Save Osvećenog (Patericu). Sveti Sava je bio u misiji spasavanja mošti i svetinja od krstaških pljačkaša. Tada su na Sinaj došli srpski monasi koji su došli tu da ojačaju i zaštite manastir Mar Saba, Svetu Katarinu, kao i nekoliko manastira i crkava u Jerusalimu.

Taj štap i dve ikone (Bogorodica Trojeručica i Mlekopitateljnica) koje je Sava tamo dobio imaju ogromnu duhovnu simboliku za naše pravoslavlje. Sava je te darove dobio kada je uveliko bio ktitor i obnovitelj Svete Gore za koju je malo falilo da nestane pod naletima pljačkaša da se Nemanjići nisu angažovali da je spasu.

Na Svetosavskoj akademiji prisutnima se obratio i blagoslov preneo Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop i Mitropolit kruševački G. dr David. On je istakao važnost zajedništva koje svi treba da imamo pred Hristom okupljeni pred ikonom Presvete Bogorodice Mlekopitateljnice i Svetog Save. Na kraju besede pozdravio je prisutne rečima „Bog se javi!“.

Besedu o Svetom Savi proizneo je protođakon Nenad Matić, đakon Mitropolita kruševačkog Davida.

– Kada se svako od nas nađe pred imenom Svetoga Save, uglavnom nam prva na um padne misao da je on svetitelj iz davnih dana i da ga ne možemo blisko poznavati kada je vremenska razlika velika. Sve u vezi sa Svetim Savom može izgledati tako drevno, vekovima staro i potpuno nemoderno po našim shvatanjima. Međutim, ukoliko se dublje zagledamo u život i rad Svetoga Save, neizostavno ćemo zaključiti da njegov primer ima štošta da nas nauči. I on je, kao i mi, rastao i stasavao u veoma teškom vremenu previranja i stalne opasnosti od raznih neprijatelja. Njegovi životopisci vele da se nije mnogo zanosio ovozemaljskim stvarima, već je težio neprolaznim i večnim, što je svedočio svakoga dana svojim životom i neuplitanjem u prolazne probleme. Ukoliko se zapitamo ima li nešto što spaja ovo vreme sa današnjim, reklo bi se da je to glad za istinom, stremljenje ka sigurnom putu spasenja. Baš tim putem hodio je Sveti Sava bivajući najbolji u svakom pogledu, bilo kao državnik, arhijerej, običan čovek i sluga Božiji. U kakvom god problemu da se našao Sava nije zaboravljao Gospoda i smerno se molio kako bi bio mudar da donese ispravne odluke. Kada je trebalo miriti zavađenu braću, morao se pomoliti za mudrost Solomonovu, kad je trebalo državu sačuvati i odbraniti molio se poput Svetog cara Konstantina, a kada je trebalo da postane arhijerej molio se i ugledao na Svetoga Savu Osvećenog. Iako smo vazda smo u iskušenjima kako na ličnom, tako i na opštem planu, setimo se maloga Rastka koji ostavlja carsku krunu i porfiru zarad više i važnije koristi. Sava je stremio nebeskim vrednostima i bogatstvima. Nije se zadovoljavao zemaljskim. Svu nadu je položio na Gospoda i obreo se u vrtu Presvete Bogorodice koja ga je prizvala k’ sebi u naručje. Pre nekoliko godina proslavili smo jubileja- 800 godina autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Plodovi tog velikog događaja su nepobitni i dalekosežni. Ovaj događaj obeležava svu našu istoriju, u svim oblastima života, kulture, nauke, umetnosti, duhovnosti i državnosti. Jednom rečju identiteta samoga istorijskog bića i opstanka našeg naroda. Sveti Sava, utemeljivač samostalne srpske crkve i države, utkao je u našu svest istinu da jedino slobodni i jedinstveni u ime opšteg dobra možemo ostvariti prave vrednosti u svemu što radimo. Veliki je dar rodu srpskom ličnost ovog Božijeg ugodnika, prosvetitelja, lekara, graditelja, učitelja, državnika, pisca, pesnika, a pre svega molitvenika i zastupnika pred prestolom Nebeskog vladike. Bili smo i ostali narod Svetoga Save. Sveti naš otac neće nas ostaviti same jer će za svoj rod vazda biti na pomoći. Njegove svete molitve svakoga trenutka pred prestolom Božijim ištu mir, slogu i blagostanje našem narodu. Molitvama Svetoga oca našeg Save Gospode pomiluj i spasi nas! Amin.

Svetosavski nagradu vlasniku preduzeća Tehnogradnja D.O.O. iz Kruševca uručio je gradonačelnik Ivan Manojlović. Ovo preduzeće gradi objekte širom Srbije i zapošljava preko 200 radnika. Janko Miletić je značajno pomogao Eparhiji kruševačkoj prilikom radova na izgradnji i rekonstrukciji velikog broja hramova i crkvenih objekata. Donirao je krstove za novi saborni hram Svetih Arhangela na Bagdali.

– Ove godine proslavljamo 850 godina od rođenja našeg velikog svetitelja Save. Ono što je Sveti Sava uradio za nas Srbe je jedan veliki svetionik, nešto što je svima nama otvorilo novi put. Svetog Savu nosimo svi čitavog našeg životu u duši- rekao je gradonačelnik i čestitao ovogodišnjem dobitniku Svetosavske nagrade: Verujem da će ova nagrada biti samo još jedan podstrek svim onim dobročinstvima koje je dobitnik pružio gradu Kruševcu i Eparhiji kruševačkoj. To je poziv svim ostalima da budemo istrajni i da budemo braća jedni drugima. Da se držimo sloge, zajedništva i međusobnog poverenja.

U kulturno- umetničkom delu programa učestvovali su: Danica Petrović, Branislava Tošković, Nikola Popović, Petar Dinčić, Jana Jeftović, Konstantin Tomičević, kao i dečiji hor „Lazarički kolibrići“, dečiji hor Kulturnog centra Kruševac, dečiji crkveni hor „Sveti Knez Lazar“, pevačko društvo pri Crkvi Svetog Đorđa i mešoviti crkveni hor „Sveti Knez Lazar“.

Svečanoj akademiji prisustvovali su predstavnici političkog, javnog i kulturnog života grada.

O. Milićević