Tehničari iz Hitne pomoći: Oni koji moraju da stignu na vreme

Njih se setimo kada čujemo karakterističan zvuk sirene ili kada nam je potrebna hitna pomoć te pozovemo broj 194. Neretko smo na njih kivni, a retko se setimo da im zahvalimo za predani rad. O izazovima posla, lepim i teškim trenucima za portal KruševacGrad govorili su tehničari Službe hitne medicinske pomoći: Nataša Petrović, Vesna Marković, Jasmina Kecman, Ružica Garić i Ivan Kljajić.

Reč je o ljudima sa velikim iskustvom u tom poslu. Slažu se da je posao u Hitnoj najplemenitiji poziv koji su mogli da odaberu. Istovremeno to je jedan od najstrašnijih poslova jer su zaposleni svakodnevno svedoci teških životnih priča.

-Posao jeste stresan, ali mi smo navikli na rad pod pritiskom. Nekada težinu određene interevencije uvidim tek nakon što se završi. U početku, kao mlada medicinska sestra, teže sam se nosila sa tim, sada sam se donekle navikla – kaže Nataša Petrović.

-U početku, kada ste još uvek mladi, stres mnogo utiče na vas. Kasnije, kada steknete određeno iskustvo, naučite da se nosite sa raznim situacijama – dodaje Vesna Marković.

-Sav stres bude zamenjen dobim osećajem kada pomognete nekome. To je ravnoteža koja nas održava – objašnjava Jasmina Kecman.

Pandemija korona virusa dodatno je uticala na obim posla.

-Prvih mesec dana pandemije nije bilo mnogo posla vezano za kovid pacijente, jer narod nije nigde ni izlazio. Kasnije su počeli da zovu, neretko sakrivali tegobe da bismo došli na teren i prevezli ih. Ljudi nisu bili svesni da su taj način ugrozili i nas, ali i pacijente koji su bili životno ugroženi, a kojima je trebala naša pomoć – dodaje Petrovićka.

-Pritisak na našu službu bio je veliki. Neki pacijenti nisu prijavljivali temperaturu i na taj način stvarali su nam velike probleme. I pre nego što je uopšte počela pandemija, ovaj period je bio karakterističan po sezonskom gripu, tako da je samim tim obim posla pojačan – napominje Markovićka.

Pojedini pacijenti, prema rečima tehničara Ivana Kljajića, ne prijavljuju neke od simptoma jer veruju da će preko Hitne pomoći brže i lakše da završe neophodne preglede čime dovode u opasnost životno ugrožene pacijente.

Naši sagovornici svedočili su i brojnim trivijalnim situacijama.

-Dešavaju se lažni pozivi, mi odemo, ali na prijavljenoj lokaciji nema nikoga. U suštini bolje je tako, nego da je stvarno nešto hitno, ali se na taj način smanjuju kapaciteti i mogućnost da pomognemo nekome kome je pomoć stvarno potrebna – objašnjava Ružica Garić.

-Građani nekada pozovu Hitnu pomoć kada vide pijane ljude koji leže na javnim mestima. Mi odemo i čovek koji leži kod spomenika u centru govori da neće da ide, da je ovo lepo nedeljno jutro i da je on samo legao da odmori i da ne zna ko je nas i zbog čega zvao– kroz smeh dodaje Nataša.

Građani su ponekad ljuti na zapsolene u Hitnoj pomoći. Treba znati da su ljudski i tehnički resursi te službe ograničeni. U razgovoru sa tehničarima saznajemo i da doktori, sestre i vozači, daju sve od sebe da stignu na svaku lokaciju sa koje su pozvani.

-Mi imamo tri ekipe u toku dana, a pokrivamo celu kruševačku opštinu. Tu se nalaze i sela koja su dosta udaljena od naše centrale. Ljudi nemaju razumevanja, pozovu, ne znaju da prijave teren, ne objašnjavaju šta je sa pacijentom nego odmah diktiraju adresu. Kada ih pitate za tegobe pacijenata, kreću psovke i uvrede, a u tom trenutku najviše gubi pacijent zbog koga zovu – ističe Ružica Garić.

-Morate da bude prisebni kada zovete. Ekipa će doći što brže može. Od svađe i rasprave ne dobija se ništa – dodaje Jasmina Kecman.

Tokom zimskog perioda često nije moguće vozilom stići do nepristupačnih mesta. Tada je sve stvar improvizacije i dovitljivost.

-Kada su nepristupačna mesta idemo pešaka, traktorom nekog od meštana, terenskim vozilom, sankama, spuštamo pacijente na najrazličitije načine. Nekada nam je neophodna pomoć vatrogasaca. Uglavnom nikad nismo ostavili pacijenta, iako nas ljudi ne doživljavaju tako – naglašava Nataša Petrović.

Mada je posao naporan i stresan, naši sagovornici pamte i lepe  trenutke:

-Porođaj je definitivno najlepši događaj kom sam prisustvovala. Svaki spašen život je uspeh i to je zaista neopisivo, ali par puta sam bila prisutna porođaju u kolima Hitne pomoći. To je ono što ću da pamtim zauvek. Kada prihvatite bebu i majku, to je najlepše – kaže Vesna Marković.

– Kada dođete na mesto saobraćajne nesreće i zateknete katastrofalan prizor, ali uprkos tome izvučete povređenog, uradite sve što možete i posle par meseci čujete da se oporavio dobro, to je nezaboravana doživljaj – saglasni su Ružica Garić i Ivan Kljajić.

Uprkos ogromnom iskustvu, naši sagovornici kažu da je nemoguće zaboraviti teške momente i situacije u kojima su se našli.

-Kada vidite da neko umire i znate da mu nema pomoći, koliko god se trudili da mu ublažite tegobe, a znate da je to to, takvi trenuci su najgori – rekla je Jasmina Kecman.

-Najstresniji su naravno trenuci kada bitku gube mladi ljudi. To su situacije kada poželite da neko drugi ode na taj teren. Svedočila sam sceni kada mlada majka umire od karcinoma, a pored nje stoji krevetac sa bebom. To se ne zaboravlja – dodaje Ružica Garić.

Iako je njihov posao naporan i stresan naši sagovornici mladim kolegama savetuju da ga odaberu.

-Svi koji se bave medicinskim radom trebalo bi da prođu kroz Hitnu pomoć. Ovde se najviše uči. Na terenu nema koleginice da ti pomogne, tamo smo samo doktor i ja – govori Nataša Petrović.

-Ovde smo suočeni sa različitim situacijama, sve grane medicine su isprepletene. Ne znaš šta će da te zatekne i šta će da se desi. Svi mladi treba da prođu i da rade u Hitnoj. Ovde će najbolje da nauče posao i steknu najbolju praksu. Od porodilišta, pedijatrije do gerontologije – zaključuju naši sagovornici.

Služba hitne medicinske pomoći i sanitetskog prevoza Kruševac ima 72 radnika, raspoređenih u pet smena. Svaki Tim za izlazak na teren ima lekara, medicinsku sestru i vozača. Odnos u kolektivu mora da bude dobar, jer kako navode, Hitna funkcioniše kao tim. Za dan ekipe izađu na dvadesetak terena. Najučestaliji su pozivi kardiovaskularnih bolesnika i asmatičara, a u ovom periodu godine građani zovu i zbog gripa, te padova usled poledice.

S.M.