Svetski dan autizma

Svetski dan osoba sa autizmom obeležava se svake godine 2. aprila s ciljem podizanja svesti o ljudima sa autizmom i drugim poremećajima iz spektra autizma, uključujući aspergerov sindrom. Ovaj dan podstiče države članice Ujedinjenih nacija da preduzmu mere kako bi poboljšale položaj osoba sa autizmom i promovisale razumevanje njihovih potreba u društvu

Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela je odluku o usvajanju ovog dana pod rezolucijom 62/139, a većina članica ga je zvanično prihvatila 1. novembra 2007. godine, dok su preostale zemlje to učinile 18. decembra iste godine. Predlog za obeležavanje ovog dana podnela je Moza bint Naser, supruga emira Katara, Hamada ibn Halifa. Predlog je naišao na jednoglasnu podršku svih država članica UN-a i usvojen je bez glasanja. Ova odluka je doneta kao nastavak prethodnih inicijativa Ujedinjenih nacija usmerenih na unapređenje ljudskih prava, posebno u oblasti zdravlja i socijalne inkluzije.

Svetski dan osoba sa autizmom jedan je od samo sedam zvaničnih zdravstvenih dana Ujedinjenih nacija, što ukazuje na njegovu globalnu važnost. Cilj obeležavanja je da se organizacije, institucije i društvo u celini angažuju u poboljšanju dijagnostike, lečenja i socijalne integracije osoba sa autizmom. Tokom ovog dana širom sveta organizuju se različiti događaji, edukativne kampanje, seminari i panel diskusije kako bi se šira javnost informisala o izazovima sa kojima se osobe sa autizmom suočavaju, ali i o načinima na koje im se može pružiti adekvatna podrška.

Autizam je složeni neurološki poremećaj koji utiče na razvoj mozga i manifestuje se u različitim oblicima i intenzitetima. Karakteriše ga smanjena ili potpuno odsutna socijalna interakcija i komunikacija, kao i ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja. Osobe sa autizmom često imaju specifične načine percipiranja sveta oko sebe, što može uključivati pojačanu ili smanjenu osetljivost na zvukove, svetlost, dodir ili mirise.

Uzroci autizma još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni, ali se smatra da genetika igra ključnu ulogu u njegovom nastanku. Istraživanja ukazuju na to da određene genetske mutacije mogu doprineti razvoju autizma, ali tačni mehanizmi još uvek nisu u potpunosti poznati. Pored genetike, pojedini slučajevi autizma mogu biti povezani sa spoljnim faktorima, kao što su teratogeni – supstance ili uslovi koji mogu izazvati poremećaje u razvoju fetusa tokom trudnoće.

U nekim slučajevima, autizam se javlja kao posledica drugih medicinskih stanja. Na primer, oko 10% osoba sa Daunovim sindromom razvije i autizam. Kada je autizam povezan sa primarnim oboljenjem, smatra se da postoji mogućnost njegovog lečenja ili poboljšanja simptoma kroz tretmane osnovnog medicinskog stanja. Ovi oblici autizma razlikuju se od klasičnog autističnog poremećaja, koji je obično prisutan od najranijeg detinjstva i traje tokom celog života.

Obeležavanje Svetskog dana osoba sa autizmom doprinosi podizanju svesti o ovom složenom poremećaju i potrebi za inkluzijom osoba sa autizmom u društvo. Kroz edukaciju, razumevanje i podršku, moguće je poboljšati kvalitet života osoba sa autizmom i omogućiti im da dostignu svoj puni potencijal. Ovaj dan podseća na važnost rane dijagnostike, kvalitetnog obrazovanja i prilagođenih terapija koje mogu značajno unaprediti životne uslove osoba sa autizmom širom sveta.