Sve manje farmi u kruševačkom kraju, fond svinja prepolovljen

Prema nezvaničnim podacima, na području Grada Kruševca, fond svinja smanjen je za skoro 50 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Proizvođači kao razlog navode neusklađenost ulaznih troškova sa cenom mesa, te tvrde da tov bez proizvodnje prasadi odavno nije isplativ. Iako tačan fond grla svinja nije poznat, poznavaoci prilika na terenu tvrde da je prepolovljen. Osim povećanja ulaznih troškova, kao razlog navode i to što su se, nakon prošlogodišnje suše, zalihe hrane „istopile“.

Miroslav Atanasković iz Mačkovca, vlasnik trenutno jedne od većih farmi svinja na području Kruševca, kaže da od uzgoja uglavnom odustaju oni koji se bave samo tovom.

– Ukoliko nemate svoju prasad, ne isplati se čuvati svinje ni za lične potrebe. Da se prihoduje od ovog posla moguće je samo u zaokruženom ciklusu, odnosno, ukoliko se bavite i tovom i proizvodnjom prasadi- kaže ovaj stočar koji poseduje tovilište za 550 svinja i farmu za odgoj, čekalište i prasilište, kapaciteta oko 100 svinja.

Kao iskusan farmer koji se ovim poslom bavi već deceniju i po, tvrdi da uzgajivače godinama unazad najviše muči to što cena žive stoke stalno varira.

-U ovom poslu nemate nikakve garancije. Jedne godine zaradite, naredne ste na gubitku. Na primer, do pre oko dva meseca cena po kilogramu mesa je bila oko 300 dinara, a sada je 220 do 250, što već nije isplativo za one koji se bave samo tovom. Tovljenik, sa trenutnom cenom prasadi od 400 dinara, mora da košta najmanje 300, da bi se imala bilo kakva računica – objašnjava Atanasković.

Na njegovoj farmi uzgajaju se čiste rase jokšira i landrasa koje, kada spojite, dobijate F1 generaciju koja daje tovljenike sa dovoljno kvalitetnog mesa.
-Sistem ukrštanja je važan. Kada je dobar, dobijate kvalitet, ali i veća legla i otporniju prasad – objašnjava ovaj farmer.

Miroslav kaže da je svinjarstvo naporan posao, te da mu je dragoceno to što radi zajedno sa sinom Stefanom.

– Radi se svaki dan, pa i noću, jer svinje se uglavnom tada prase, tako da jedan od nas uvek mora da ostane kod kuće – kaže on.

Atanaskovići ne proizvode hranu jer nemaju dovoljno zemlje, a na cenu hrane se ne žale toliko koliko na promenljiv kvalitet. Kažu da to što kupuju najskuplju hranu, često nije nikakva garancija.

– Isti proizvođač, ista hrana, jednom dobra, drugi put loša. Od loše hrane svinje dobiju dijareju, što nam stvara brojne probleme pa i gubitke. Za ostale bolesti, poput bolesti pluća i cirko virusa, postoje vakcine i onda to nije problem – navodi naš sagovornik, dodajući da je problem često i, prema njegovom mišljenju, bespotrebna birokratija, te to što prilikom aktivnih nadzora koji se obavljaju kvartalno, veterinari prilikom ulaska na farmu, često bez skafandera i prethodne dezinfekcije, neretko donesu razne bolesti.

Atanaskovići imaju dve farme, jednu za tov svinja u koju su uložili oko 70.000 evra i farmu sa čekalištem za krmače, prasilištem i delom za odgoj, u koju je investirano 100.000 evra. Obezbedili su i hranilice, rešetkasti pod, grejne ploče za prasilište, te dobru ventilaciju koja je za uzgoj svinja veoma važna.

– Svinjarstvo je posao koji zahteva velika ulaganja. Morate da obezbedite dobre uslove, nije dovoljno samo da ih kvalitetno hranite, važno je i da prostor i vazduh budu čisti, te da im tokom leta obezbedite optimalnu temperaturu, jer krmače ne podnose vrućinu. Samo tako možete da očekujete zdravu i brojnu prasad – poručuje Atanasković.

Prema podacima nadležnih službi, u Kruševcu i Rasinskom okrugu sve je manje uzgajivača svinja. Osim jedne farme tovljenika sa oko 1.200 svinja i dve – tri od po nekoliko stotina, ostalo su uzgajivači sa dve do najviše deset svinja koje se čuvaju za lične potrebe. Ovdašnji uzgajivači se nadaju da će država preduzeti korake i uskladiti prodajnu cenu mesa sa ulaznim troškovima. U protivnom, kako kažu, ova grana stočarstva nastaviće da izumire, pre svega na farmama i porodičnim gazdinstvima koja se opredeljuju samo za tov, bez proizvodnje prasadi.

D.P.