Šta sve čuva Umetnička galerija: Keramika „Simonida“ Olge Vujadinović Blažek iz 1969. godine

Dela Olge Vujadinović Blažek u zbirci Umetničke galerije obuhvataju 9 slika i 5 keramika koje je ova poznata keramičarka i slikarka poklonila i predala na čuvanje 2012. godine rodnom Kruševcu. Tom prilikom je ustupljena i dokumentacija koja svedoči o izlagačkim aktivnostima i osvetljava njen umetnički život. Posebno dragocen i sastavni deo zbirke čine sveske sa skicama keramike, planovi i nacrti koje je Olga Vujadinović pripremala za izvođenje. Poklon zbirka Olge Vujadinović Blažek, posle smrti ove značajne umetnice je, zahvaljujući porodici dopunjena 2019. godine sa još 6 njenih dela: 5 keramika, 1 slika i 2 dela poznatog srpskog umetnika Radomira Damnjanovića Damnjana. Jedna od takvih umetnina koja se čuva u Umetničkoj galeriji Narodnog muzeja Kruševac je keramika „Simonida“ iz 1969. godine, veličina: 125 cm, inv. br. 644

Piše: Ognjen Milićević

Keramika koju je Olga Vujadinović Blažek poklonila Kruševcu najvećim delom pripada periodu predstavljenim na poslednjoj samostalnoj izložbi keramike novembra 1969. godine u Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu. Keramika „General“, „Simonida“ i „Ćup“ bila je deo postavke koja je obuhvatala čak 90 radova.

Pouke i koncept profesora Ivana Tabakovića koji je vodio odsek keramike na Akademiji primenjenih umetnosti, da mladi umetnici moraju da poznaju narodnu tradiciju, poklopili su se sa osećajem sticanim od detinjstva prema narodnoj tradiciji i srednjovekovnoj umetnosti, na kojima je ona vešto i znalački gradila svoj izraz i razvijala svoju simboliku. O tome piše Peđa Milosavljević, koji je njen rad pratio od prve izložbe, a povodom samostalne izložbe keramike 1969. godine: „Mitološki i biblijski svet Olge Vujadinović stvoren je najjednostavnijim sredstvima, na grnčarskom kolu, sa zemljom i elementarnim glazurama, koji su se našli kraj njenih prstiju. Vujadinovićeva je našla maštu, invenciju, energiju, izvođačku spretnost… Još od malih nogu imala je prilike da se upozna sa autentičnim narodnim stvaralaštvom i tradicijama. Kao slikarka, članica jedne družine nadahnute pop – artom, shvatila je da je njena prava vokacija na ovoj strani i da je keramika njen osnovni poziv. Sa još nekolicinom odabranih majstora unikatne keramike koje je poveo Ivan Tabaković, ona je predvodnica jednog značajnog pokreta“.

Lazar Trifunović povodom izložbe slika Olge Vujadinović Blažek 1967. godine, naglašavajući suprotnosti i protivrečnosti koje je uspevala da pomiri svojim delom i stavom piše: „Dosad smo je poznavali kao filmsku glumicu koja je igrala u avangardnim delima i darovito pravila keramiku na tradicijama naše narodno – seljačke umetnosti, legende i narodne priče stvarajući svoj umetnički svet. Iako se radi o dve različite tehnike – kao što su slikarstvo i keramika – postoji nešto što povezuje ove dve oblasti u stvaralaštvu Olge Vujadinović. Mislim, pre svega, na njen svet fantastike, na taj irealni, izmaštani prostor po kome se kreću njeni žuti, plavi, crveni, crni i šareni aktovi. Taj svet fantastike obilja Olge Vujadinović najviše podseća na njenu keramiku“. Olga je za niz svojih keramoplastika godinama koristila klasično gleđosanje sa spektrom prirodnih zemljanih boja koje srećemo i u narodnoj keramici.

I zaista, kako je to u oproštajnom tekstu u čast Olge Vujadinović – Blažek napisala Irina Subotić: „Njena mašta se u keramici razmahnula do neviđenih granica. Bila je predvodnik naših keramoplastičara koji su iz primenjene umetnosti uspeli da izvuku njene najznačajnije osobenosti, da je izmeste iz klasične utilitarne funkcije, da svojim veštim rukama povežu arhetipske forme, folklorne elemente i tradicionalnu tehniku sa novim vizijama i sa smelim, do nadrealističkog apsurda dovedenim slojevima nespojivog“.

Olga Vujadinović – Blažek dala je značajan doprinos istoriji keramike svojom vizijom, entuzijazmom i marljivošću, a svojom izuzetnom ličnošču doprinela je njenoj popularizaciji.

Miodrag B. Protić u katalogu izložbe 1969. godine beleži: „Kao što se može reći da su modernu srpsku tapiseriju stvorili Milica Zorić, Lazar Vujaklija i Boško Petrović, može se tako reći da je Olga Vujadinović središnja figura srpske, a možda i jugoslovenske keramike“.

O umetnici

Olga Vujadinović – Blažek (Kruševac 1936 – Rijeka 2015), detinjstvo je provela u Kruševcu kod bake i deke i u Čačku. Slike detinjstva upotpunjuju odlasci u poslastičarnicu kod Puzića, kao i divljenja uspešnim gradskim likovima, tada mladim kruševačkim glumcima Miodragu Petroviću Čkalji, Milanu Puziću, Tašku Načiću, ali i sećanja na popularna kupanja na Moravi…

Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Beogradu. Godine 1955. upisala odsek dekorativne keramike na Akademiju za primenjene umetnosti. Godine 1960. diplomirala u klasi profesora Ivana Tabakovića. Od 1961. godine član ULUPUDS – a, u statusu samostalnog umetnika. Bavila se pedagoškim radom i bila profesor u Školi za primenjenu umetnost u Novom Sadu od 1961. do 1963. godine. Dobila je stipendiju od Fonda za unapređenje kulturnih delatnosti „Moša Pijade“ za boravak u Italiji. Republički fond za unapređenje kulturnih delatnosti SR Srbije dodelio joj je otkupnu stipendiju od 1966 -1968. i od 1968 -1970. godine. Poglašena je istaknutim umetnikom 1987. godine.

Keramika

Samostalne izložbe u zemlji:

Izlagala na 5 izložbi u Beogradu: 1962, 1964, 1969. (Muzej primenjene umetnosti), 1965. (Atellje 212 i Klub mladih arhitekata) i u Nišu l965. (Centar za kulturu – Prodajni salon).

Grupne izložbe u zemlji:

Izlagala na 13 izložbi (10 godina ULUPUDS – a, l963, Beograd i Novi Sad; Izložba integracije likovnih umetnika 1964 – Beograd i Novi Sad; Izložba jugoslovenske keramike 1965 – Beograd, Muzej primenjene umetnosti; Primenjena umetnost Srbije 1965 – Beograd, Izložbeni paviljon; Forma – Izložba likovnih umetnika primenjenih umetnosti 1965 – Novi Sad; Salon primenjenih umetnosti 1966 – Galerija kulturnog centra; Beogradski umetnici 1966 – Beograd, Prodajna galerija; Leto 1966 – Prodajna galerija; Oktobarski salon 1967 – Beograd, Muzej primenjene umetnosti; Trijenale keramike 1968 – Subotica; Dan žena l969 – Beograd, Muzej primenjene umetnosti; Letnja izložba kulturnog centra 1969 – Beograd.

Učestvovala je i izlagala na Međunarodnom simpozijumu 1975. u Aranđelovcu

Grupne izložbe u inostranstvu:

Izlagala na 11 izložbi (Svetska izložba keramike 1962 – Prag; Internacionalna izložba keramike 1963, 1964, 1965 – Faenza; Jugoslovenska tapiserija i keramika 1964 – Norveška , Finska, Danska; Medjunarodna izložba keramike 1965 – Marselj; Svetska izložba keramike 1965 -Ženeva; Svetska izložba keramike 1967 – Istambul; Izložba „Mlada Jugoslavija“ 1968 – Sofija; Primenjena umetnost Jugoslavije 1968 – Moskva, Lenjingrad, Riga i Talin; Izložba srpske primenjene umetnosti l969 – Tbilisi.

Slike

Samostalne izložbe u zemlji i inostranstvu:

Galerija Doma omladine 1967 – Beograd, Galerija Minotauro 1968 – Breša (Italija).

Grupne izložbe:

Izložba u čast 40 godina KPJ i SKOJ-a 1959 – Beograd; Peinture contemporaine – Eventail de l’ecole de Belgrade 1967 – Prodajna galerija Beograd; Izložba „Žena“ 1969 – Galerija 212, Beograd

Nagrade

Srebrna medalja za keramiku na Svetskoj izložbi keramike Prag, 1962.

Godišnja nagrada ULUPUDS-a, 1962. i 1965. godine za unikatnu keramiku.

Dela joj se nalaze u Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu, Narodnom muzeju u Aranđelovcu, Dečijem odmaralištu Crvenog krsta Srbije u Baošiću – Boka Kotorska, Umetničkoj galeriji Narodnog muzeja Kruševac i brojnim privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.