Šta sve čuva Umetnička galerija: Čvorovićeva „Dagnja“

U Umetničkoj galeriji Narodnog muzeja Kruševac čuva se grafika u boji (duboka štampa) Slavoljuba Čvorovića „Dagnja“ dimenzija 56 h 76 (42,5 h 56,2) cm iz 1965. godine

Piše: Ognjen Milićević

Slavni slikar, grafičar i profesor Akademije likovne umetnosti u Beogradu Slavoljub Čvorović rođen je 1934. u Kruševcu. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu i specijalku na odseku za slikare kod profesora Nedeljka Gvozdenovića, a svoje veštine je usavršio u Briselu.

Izlagao je samostalno svoje slike u zemlji i inostranstvu i učestvovao na najznačajnijim bijenalima grafike.

Dobitnik je mnogobrojnih nagrada i priznanja, među kojima su nagrada Oktobarskog salona, Spomen povelja Grafičkog kolektiva, nagrada ULUS-a, nagrada na međunarodnoj izložbi grafike u Kataniji, nagrada za kreaciju pozorišnih lutaka.

Njegovo umetničko stvaralaštvo karakteriše transponovanje motiva iz slobodno shvaćenog pejzaža u kompozicije od figurativnog do asocijativno-apstraktnog izraza.

Bio je redovni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti od 1972. do 1998. godine. Preminuo je 3. avgusta 2011. godine u Beogradu.

Kruševačka Umetnička galerija

Isticanje ciljeva za osnivanje Umetničke galerije kao muzeja specijalnog tipa podrazumevalo je predstavljanje, prikupljanje i stvaranje kolekcije dela likovne umetnosti 20. veka. Sam koncept umetničke zbirke, kao i izložbenog programa, zasnivao se na tri segmenta koji su podrazumevali prikupljanje umetničkih dela koja treba da predstave: „Likovni razvoj autora rođenih u Kruševcu, u okolini i onih koji su ovde živeli“, „presek“ likovne umetnosti u Srbiji i „dela istaknutih umetnika tipična za pojedine pravce“. Na taj način su postavljene osnove misije Umetničke galerije, da predstavlja i upoznaje široku publiku sa umetničkim vrednostima, da podstiče razumevanje likovne umetnosti, kao i da pruži podršku njenom razvoju kroz podršku samim umetnicima, a najpre onima koji deluju u bliskom okruženju, izlaganjem i prikupljanjem dela likovne umetnosti uspostavljajući ravnotežu između opšteg i lokalnog.

Umetnička grafika

Umetnička grafika ili grafičke tehnike i tehnologije poseduje daleko veću istorijsku tradiciju, čija je karakteristika reprodukcija određenog tiraža, sa potpisom autora, zavisno od potreba ali i sposobnosti i kreativnosti samoga umetnika (grafičara). Reprodukcije se dobijaju nanošenjem grafičke tinte na pripremljenu grafičku podlogu (matricu), koja se procesom ručnog ili mehaničkog otiskivanja prenosi na površinu, obično kvalitetnog papira ručne ili industrijske izrade. Moguće je i otiskivanje na različita platna i plastiku.

Grafika se pojavila na kraju srednjeg veka, a njena pojava i razvoj usko su vezani uz proizvodnju papira.

Prema materijalu i načinu obrade ploče postoje različite grafičke tehnike: drvorez, bakrorez, bakropis, litografija… Ploča može biti obrađena na tri osnovna načina: kod drvoreza i linoreza izrađuje se kao izbočeni reljef, kod bakroreza i bakropisa crtež je urezan ili izjeden kiselinom, a kod litografije su površine kamena i crteža u istoj ravni.

Tehnika duboke štampe

Duboka štampa je grafička metoda štampe, gde se slika urezuje u površinu koja se naziva matrica ili ploča. Sadržaj koji se štampa definiše se udubljenjima u matrici koja se pune bojom, da bi se kasnije u štampi pod presom boja prenela na površinu na kojoj se štampa. To je suprotan postupak od visoke štampe, gde udubljenja ostaju bela, a površina je ta koja se boji. U duboku štampu spada i kolografija, gde se matrica priprema lepljenjem elemenata raznih tekstura na samu površinu matrice. Duboka štampa potiče iz ranog 15. veka, od pojave bakroreza.

Za duboku štampu se uglavnom koriste bakarne i cinkane ploče, a udubljenja se prave ecovanjem (hemijskim nagrizanjem), rezbarenjem, grebanjem…

Postupak duboke štampe karakterišu udubljeni štampajući elementi matrice (štamparske forme, klišea). Neštampajući elementi matrice leže na konstantno uzdignutom nivou. Pre samog procesa nabojavanja ploče, priprema se papir za duboku štampu potapanjem u kadu sa vodom da odstoji pre štampanja najmanje 15 minuta. Za konačne otiske duboke štampe koriste se kvalitetni papiri veće gramaže (250-300 g/m²). Celokupna površina matrice se pre štampe nabojava- na nju se nanosi štamparska boja u koju se, za razliku od visoke štampe, dodaje laneno ulje. Proces nanošenja boje na ploču obavlja se gumom (rakelom) ili specijalnim grafičkim tupferom. Pre štampanja se odgovarajućim materijalima (novinski papir ili flispapir, impregnirana gaza) sa neštampajućih elemenata odstranjuje boja, tako da boja na kraju ostaje samo u udubljenjima. Tako pripremljena ploča polaže se na grafičku presu, preko nje se stavlja prethodno nakvašeni a potom osušeni papir (papir se suši između listova novinske hartije ili za to specijalno izrađenih upijajućih tabaka papira), a potom se sve prekrije filcom (specijalna tkanina koja naleže između ploče i valjaka prese) i propusti otisak kroz presu. Visoki pritisak prese i adhezione sile između materijala na koji se štampa i boje uzrokuju prenošenje boje iz udubljenja na papir.