Šta poručuju murali i grafiti: Umetnost, vandalizam ili patriotizam?

Murali i grafiti spadaju u tzv. „urbanu umetnost“ i doživljavaju se kao odraz kreativnosti, mladalačkog duha i kao slikovit način da se progovori o aktuelnim događajima. Šareni natpisi i slike česta su pojava na kruševačkim fasadama, a u žižu javnosti su dospeli kada je prošlog meseca osvanuo veliki nelegalni mural u centru grada, kao i nekoliko uvredljivih grafita u okolini AKC „Gnezdo“ u Bivolju. U cilju dubljeg razumevanja prisutnosti grafita i murala na zidovima grada i toga kako oni mogu uticati na okolinu, razgovarali smo sa načelnikom Komunalne milicije u Kruševcu, Dejanom Ušljebrkom

U centru Kruševca, u Balkanskoj ulici, pre par nedelja osvanuo je veliki nelegalno naslikani grafit, na kom je bila predstavljena zastava Srbije na kojoj je pisalo: „Kad se vojska na Kosovo vrati“.

Mural se prostirao na oko 5 metara, između dva ulaza zgrade, i izazvao je veliku polemiku među građanima, a uklonili su ga radnici JKP Kruševac po nalogu Gradske uprave. Mural je uklonjen zato što je postavljen bez odobrenja nadležnih organa, a policija još uvek radi na otkrivanju počinioca.

Tekst o nelegalnom grafitu bio je najčitanija vest u Kruševcu prošlog meseca, ispod koje je veliki broj sugrađana ostavio komentar na društvenim mrežama i na sajtu naše redakcije.

Dok je sugrađanin Ivan L. napisao u komentaru da je reč o „škrabotini ružnoj do bola“ i da predstavlja izraz lažnog patriotizma i da za takve poruke treba iznajmiti bilbord, a ne žvrljati zgradu, sugrađanka Svetlana M. smatra da ovakav grafit priliči Kruševcu, kao najlepšem gradu u Srbiji.

– Zna se šta je umetnost, ovaj mural to nije. Takođe, na mnogim mestima u gradu ispisane su poruke mržnje i netolerancije, koje pozivaju na nasilje u društvu. Takvih poruka ima i na zgradama vrtića, pa kad dolazim po dete pitam se kakve posledice to može da ostavi – zabrinuta je Milena Š.

Gradski odbor Srpske radikalne stranke javno je podržao i pohvalio sporni grafit uz reči:

– Poruka sa murala podseća nas na pravoslavne monahe Cetinjskog manastira koji su ovu pesmu pevali u borbi za odbranu svetinja. Zahtevamo od Gradske uprave da formira stručnu komisiju koja će napraviti popis svih objekata u svojini grada Kruševca na kojima se mogu ispisivati ovakve i slične poruke, kao i murali slavnim srpskim junacima poput Đenerala Draže Mihailovića, Dragutina Keserovića, Veljka Radenovića, generala Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Vojislava Šešelja i drugih. Poruke „Dogodine u Prizrenu“, „Kad se vojska na Kosovo vrati“,“Nema predaje“, „Kosovo je srce Srbije“,“Lazareva kletva“,“ Šešelj srpski junak“ i druge, u ovim teškim vremenima za srpski narod, snaže i bodre svakog slobodoumnog Srbina. Ovakve poruke opominju i obavezuju sve nas koji se bavimo politikom šta je sveti srpski put od kog se ni u jednom trenutku ne sme odstupiti ni za milimetar – stoji u saopštenju Radikala.

Nakon što su radnici JKP prekrečili sporni mural, počinioci su se vratili sa istom porukom, doduše nedovršenom i ovaj put bez podloge u vidu zastave Srbije.

Inače, identičan mural bio je oslikan i na zidu na Slaviji u Beogradu i takođe je prekrečen. Širom zemlje postoji još niz ovakvih murala, a na Instagram stranici brenda „Princip šop“ pojavio se video u kome se smenjuju slike naslikanih murala u kome se kaže: „Vi nama prekrečite jedan mural mi napravimo još sto takvih, gde vam je računica?“.

Razlika između grafita i murala

Kako bismo bolje sagledali problem koji mogu izazvati grafiti i murali, razgovarali smo sa načelnikom Komunalne milicije Dejanom Ušljebrkom koji je istakao značajnu razliku između grafita i murala, uprkos povremenom mešanju ovih pojmova.

Slovni grafiti se često doživljavaju kao neželjeni iskazi koji se uglavnom pojavljuju ilegalno i bez dozvole vlasnika objekta. Oni se često karakterišu nedostatkom estetike, a motivi mogu biti veoma raznoliki – od jednostavnih potpisa do političkih ili vulgarnih poruka.

S druge strane, murali su planski osmišljeni umetnički radovi koji se izvode uz dozvolu vlasnika zida ili javnih institucija. Murali predstavljaju visok nivo estetike i kreativnosti, često donoseći umetničke priče, socijalne komentare ili promociju lokalnog identiteta.

– Kruševac je domaćin nekoliko prepoznatljivih murala koji doprinose kulturnoj sceni grada. Postoji gradska komisija koja odlučuje o muralima i potrebna je njena dozvola za oslikavanje. Ona razmatra i mesto gde će se mural naći, ali i poruku koju će on preneti. Ukoliko se radi o stambenoj zgradi koja se nalazi na javnoj površini ili delu javne površine, potrebna je saglasnost da bi se mural oslikao – objašnjava načelnik Komunalne milicije.

Gde prijaviti štetu?

Građani na čijim se objektima pojave grafiti, štetu mogu da prijave ili MUP-u ili Komunalnoj miliciji, u zavisnosti od toga kako štetu tumače, da li kao oštećenje imovine, uvredu ili nešto treće.

– Sve zavisi šta je za koga uvredljivo, ako je reč o običnoj „žvrljotini“, potpisu, šaljivoj poruci, vlasnik objekta može da podnese zahev za naknadu oštećenja imovine. Međutim, grafiti uvredljivog manira, spadaju u domen Zakona o javnom redu i miru. Ako grafit nekog vređa na osnovu rasne ili verske osnove, to je krivično delo.

Građani vrlo retko prijavljuju „žvrljanje“

Ove godine smo imali samo jednu prijavu zbog grafita. Teško je doći do počinioca, iako na mnogim objektima postoje sigurnosne kamere, potrebno je zateći počinioce na licu mesta, što je gotovo nemoguće, jer jedan grafit može da se napiše za par sekundi. To nije problem samo u našem gradu već na celom svetu. U Amsterdamu su to lepo rešili, imaju celu ulicu koja podseća na plato gde slobodni umetnici mogu izražavati svoje stavove.

Ušljebrka je naglasio da je važnost uloge Komunalne Milicije u očuvanju vizuelnog identiteta grada. Pored toga što se trude da javni prostor zaštite od ispisivanja neovlašćenih grafita, sa druge strane, podržavaju izvođenje murala koji doprinose estetici grada i kulturnom nasleđu.

– Naš cilj nije samo da sprečimo vandalizam, već i da podržimo umetnost koja obogaćuje gradsku sredinu. Ja bih voleo da imamo više murala u svim delovima grada, jer ih smatram jako lepim. Ima jako značajnih tema, poruka, koje mogu da budu podsticajne i zanimljive građanima – smatra Ušljebrka.

Kao zaključak se nameće mišljenje da grafiti i murali često izazivaju kontroverze i negativne reakcije, ali takođe imaju potencijal da obogate kulturni pejzaž grada. S obzirom na sve veći broj „intervencija“ na zidovima Kruševca, važno je uspostaviti ravnotežu između slobode izražavanja i poštovanja javnih prostora.

Marija Janković

Tekst je deo projekta „Mediji po meri građana“ podržan od „Slavko Ćuruvija fondacija“.