Šta kad „iznajmiš“ sebe?

„Lizing radnika“ uveliko praksa, Zakon tek u pripremi

Da je praksa „pretekla“ zakonodavca u Srbiji , pokazuje primer privremenog zapošljavanja preko Agencija, omogućenog Uredbom Vlade o klasifikaciji delatnosti, a neregulisanog zakonom. U „bestežinskom stanju“ u Srbiji se našla armija od sedamdesetak hiljada ljudi, primoranih da rade pod bilo kojim uslovima da bi opstali, a osudjenih na nemanje budućnosti jer bez stalnih prihoda ne mogu da uzmu kredit, planiraju porodicu # U ovdašnjem Samostalnom sindikatu potvrdjuju da su ti radnici obespravljeni, podsećajući da se priprema Zakon o agencijama te da je suštinsko pitanje sindikalno organizovanje radnika angažovanih na taj način te važenje kolektivnih ugovora za njih

Iako u Srbiji, prema procenama sindikata, na „lizing“, odnosno preko agencija za privremeno zapošljavanje radi oko 70 hiljada ljudi Zakon koji reguliše tu oblast – ne postoji.  Ministarstvo za rad i zapošljavanje  formiralo je radnu grupu, koju čine predstavnici države, sindikata i agencija za zapošljavanje, a Zakon bi pred poslanicima mogao da se nadje u aprilu naredne godine.  Predstavnici tog ministarstva napominju da u Srbiji trenutno postoje agencije za zapošljavanje koje poštuju prava zaposlenih, ali i da ima i onih koje iskorišćavaju radnike te da je baš zato neophodno donošenje Zakona koji će definisati obaveze i prava i sprečiti sve vrste zloupotreba.

Na brojne probleme sa kojima se suočavaju zaposleni preko agencija –  obespravljenost, niske zarade, rad na odredjeno i nesigurnost koja iz toga proističe: nemogućnost uzimanja kredita, planiranja budućnosti, osnivanja porodice, mesecima ukazuju sindikati u Srbiji.

Mi smatramo da takav previd nije slučajan i da pokazuje nameru države da protivpravnim umanjenjem prava zaposlenih „privuče investitore“ koji dolaze u našu zemlju da bi primenjivali praksu koja je u njihovim zemljama protivzakonita

Da postoje brojne nedoumice u vezi sa trenutnim načinom na koji agencije u Srbiji angažuju radnike navedeno je i u Vodiču o pravima radnika privremeno angažovanih preko agencija za zapošljavanje, sačinjenom  na osnovu istraživanja koje je  sprovela Share fondacija za potrebe medjunarodnog centra Olaf Palme.

-Šta se dešava sa radnicima kada iz bilo kog razloga agencija za zapošljavanje raskine ugovor sa preduzećem u kojem su radili? Da li u tom slučaju radnici nastavljaju sa ostvarivanjem  prava iz radnog odnosa kod agencije ili se i njihov radni odnos kod agencije prekida? Ako se prekida, po kom osnovu se prekida – navedeno je u pomenutom Vodiču. Postavlja se i pitanje kako radnici na lizing ostvaruju pravo na sindikalno udruživanje, jer su oni samo formalno-pravno zaposleni kod agencija za zapošljavanje, a radno vreme provode u preduzeću kome su ustupljeni, a nejasno je i čiju su radnu disciplinu i radne obaveze oni dužni da poštuju – da li one koje predvidja  preduzeće gde obavljaju posao, pri čemu nemaju nikakva prava iz radnog  odnosa, ili one koje predvidja agencija za zapošljavanje kod koje su u radnom odnosu, a kod koje ne ostvaruju rad niti provode radno vreme?

Sindikat tražio ocenu ustavnosti

Da je Vlada Srbije na „mala vrata“ uvela privremeno zapošljavanje kroz Uredbu o klasifikaciji delatnosti, gde je bez zakonskog osnova predvidela postojanje „delatnosti agencija za privremeno zapošljavanje“, smatraju u Udruženim sindikatima Srbije „Sloga“.

– Ono što bi bilo ispravno da se desi u ovom slučaju je da je prvo regulisan rad agencija za privremeno zapošljavanje u skladu sa Ustavom, medjunarodnim obavezama i Zakonom o radu a ne da se krene naopako, od samog kraja – uredbe o klasifikaciji delatnosti. Mi smatramo da takav previd nije slučajan i da pokazuje nameru države da protivpravnim umanjenjem prava zaposlenih „privuče investitore“ koji dolaze u našu zemlju da bi primenjivali praksu koja je u njihovim zemljama protivzakonita – navode u tom sindikatu.

Trenutno u Srbiji preko 70.000 radnika radi u statusu iznajmljene „robe“ koja nema nikakav ugovor sa poslodavcem kod koga radi, niti ima bilo koji oblik zaštite radničkih prava.

Sindikat Sloga je krajem novembra podneo inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti tog propisa.

Željko Veselinović, Sindikat Sloga

-Trenutno u Srbiji preko 70.000 radnika radi u statusu iznajmljene „robe“ koja nema nikakav ugovor sa poslodavcem kod koga radi, niti ima bilo koji oblik zaštite radničkih prava. „Rad na lizing“ u potpunosti dehumanizuje radnika, stvara sloj prekarijata i pretvara Srbiju u zemlju jeftine obespravljene radne snage. Republika Srbija krši Konvenciju 181 Medjunarodne organizacije rada koju je ratifikovala 2013. godine i sopstveni Ustav koji garantuje da „svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa“ – navode u tom sindikatu. Dodaju da Zakon o radu ne poznaje kategorije „privremenog zaposlenja, jedinica za privremeno zapošljavanje ili klijenta-poslodavca“ niti predvidja mogućnost „iznajmljivanja radne snage“.

-Podneli smo zahtev Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti agencijskog zapošljavanja, koje je protivzakonito i protivustavno.  Hoćemo da skrenemo pažnju na taj problem i nadamo se da će Ustavni sud doneti odluku u skladu sa zakonom, a ne sa političkim stavovima – kazao je za GRAD Željko Veselinović, predsednik sindikata „Sloga“.

U kruševačkom Samostalnom sindikatu navode da u angažovanju radnika preko agencija trenutno postoji niz problema, ali i da mnoge strane kompanije ne žele da zapošljavaju radnike za stalno već upravo preko Agencija.

– Zakon o agencijama je u fazi pripreme, a ključno i suštinsko pitanje je sindikalno organizovanje i primena kolektivnih  ugovora za zaposlene preko agencija – kazao je Milenko Mihajlović, predsednik kruševačkog Samostalnog sindikata.

Milenko Mihajlović, Sindikat Kruševac

Podsetio je da u Srbiji oko 70 hiljada ljudi radi preko agencija kazavši da oni uglavnom rade za minimalne plate, ali da „tim radnicima i takva zarada znači“.

-Znam da se, kada je jedna firma preko jedne od agencija tražila 50-tak radnika javilo više od hiljadu ljudi – naveo je Mihajlović jedan od primera.

U kruševačkom Veću Samostalnog sindikata napominju i da mnoga državna preduzeća zapošljavaju veliki broj radnika preko agencija, te da je „priča o agencijama politička“ i da se u pojedinim firmama „unapred zna da odredjeni broj radnika mora da se zaposli preko agencija“.

Šta „nude“ agencije?

Adeko Srbija, preko koje pojedina kruševačka preduzeća angažuje radnike, je deo multinacionalne kompanije koja posluje u više od 60 zemalja sveta. Na sajtu te kompanije piše da ona „povezuje prave  ljude sa odgovarajućim radnim mestima“ te da „vodi podjednaku brigu kako o klijentima, tako i o osobama koje traže zaposlenje“. Medju uslugama koje Adeko nudi je i angažovanje privremenih/stalnih saradnika (staffing),  a koja je označena kao „jedan od osnovnih Adekovih sadržaja i predstavlja jedan od najefektivnijih načina za mobilisanje ljudskog kapitala“.

– Adeko obezbedjuje privremene ili stalne zaposlene (koji su prijavljeni kao zaposleni kompanije Adeko) za specijalne privremene projekte ili na neodredjeno vreme. Bilo da su u pitanju sezonske fluktuacije u poslovanju, kada je neophodno zaposliti dodatno osoblje kako bi se ispratila dinamika radova, iznenadna bolovanja, porodiljska odustva i sl., Adeko je u mogućnosti da vam obezbedi već dokazane radnike koji će omogućiti neometano odvijanje vašeg poslovanja – navedeno je u opisu te usluge. Precizirano je da ona obuhvata sve faze regrutovanja sa naknadnim zapošljavanjem i potpunom administracijom koju obavlja ta kompanija.

Znam da se, kada je jedna firma preko jedne od agencija tražila 50-tak radnika javilo više od hiljadu ljudi

Detalje o tome koliko je radnika u Kruševcu angažovano preko te agencije te pod kojim uslovima oni rade list Grad nije uspeo da dobije od Adeka. U toj kompaniji su naveli da je direktor, koji je jedini zadužen za komunikaciju sa medijima, najpre bio van Srbije, a potom na odmoru, odnosno praznicima.

Inače, prema spisku iz decembra 2015. važeću dozvolu za rad u Srbiji ima 77 agencija za zapošljavanje. Dozvola za rad se izdaje agenciji za period od pet godina i može se produžiti. Od ukupnog broja, sedište 55 agencija nalazi se u Beogradu, dok je šest u Novom Sadu. Po dve agencije za zapošljavanje registrovane su u Kruševcu, Nišu, Pančevu i Subotici, a po jedna u Bajinoj Bašti, Valjevu, Kragujevcu, Loznici, Novom Pazaru, Rumi, Sremskoj Mitrovici i Šapcu.