Srpski naučnik Stefan Bogdanović u timu za kvantnu teleportaciju

Mladi naučnik iz Čačka Stefan Bogdanović je samo želeo da razume nešto što zvuči neverovatno i da nauči posledice toga. Evo i u kakve sfere ga je ovako razmišljanje odvelo.

Grupa mladih naučnika sa holandskog univerziteta „Delft“ je krajem oktobra 2015. godine uspešno opovrgnula teoriju Alberta Ajnštajna da ne postoji ništa što bi moglo da se kreće brže od svetlosti, a ovo dostignuće ispratili su mnogi relevantni naučni časopisi. U Srbiji je, međutim, ostalo nepoznato da sa istim naučnicima radi i Čačanin, koji je na dobrom putu da dodatno razvije ovo otkriće.

„Moje kolege su uspele da stvore „kvantnu teleportaciju“. To znači da su uspeli da prebace informaciju sa jednog na drugi kraj istog trenutka, što je beskonačno brzo i to tako što su razdvojili dve čestice na daljini od 1.3 kilometra“, objašnjava Bogdanović ovo važno otkriće.

Grupa mladih naučnika sa holandskog univerziteta „Delft“ je krajem oktobra 2015. godine uspešno opovrgnula teoriju Alberta Ajnštajna da ne postoji ništa što bi moglo da se kreće brže od svetlosti, a ovo dostignuće ispratili su mnogi relevantni naučni časopisi. U Srbiji je, međutim, ostalo nepoznato da sa istim naučnicima radi i Čačanin, koji je na dobrom putu da dodatno razvije ovo otkriće.

„Moje kolege su uspele da stvore „kvantnu teleportaciju“. To znači da su uspeli da prebace informaciju sa jednog na drugi kraj istog trenutka, što je beskonačno brzo i to tako što su razdvojili dve čestice na daljini od 1.3 kilometra“, objašnjava Bogdanović ovo važno otkriće.

Informacija sa jednog na drugi kraj istog trenutka

Sledeći korak za Stefana i njegove kolege je stvaranje takozvanog „kvantnog interneta“. „Naši planovi su da pošaljemo veliki broj podataka brzinom većom od nekoliko hiljada puta od početnog otkrića“, dodaje on. Projekat Stefana Bogdanovića znači da će kroz nekoliko godina biti potpuno redefinisana upotreba interneta kao takvog.

„Nažalost, trenutni zakoni fizike ne dozvoljavaju teleportaciju materije, ali bi zato informacije mogle da se ovim putem prenose i više nego uspešno.

Za budućnost to znači prenos informacija kvantim, a ne klasičnim putem, a to ponovo povlači više stvari za sobom. Za početak, informacije bi bile apsolutno sigurne, bez načina da se hakuju, a takođe, kvantni algoritmi su mnogo brži od klasičnih“, priča on.

Ipak, skromnost našeg naučnika je nešto što posebno impresionira, s obzirom na to da još uvek ni sam nije svestan šta bi ovo značilo za čovečanstvo.

„Sada kada ste mi to spomenuli, čovek se zamisli. Ipak, ja nemam takav osećaj, nisam preterano svestan značaja koji će ovaj projekat imati na svet, meni je sve ovo i dalje zanimljivo zbog pronalaska nečeg novog. Fizikom sam želeo da se bavim upravo iz ovog razloga, da razumem nešto što zvuči toliko neverovatno i da naučim posledice toga“, kaže Bogdanović.

Da stvar bude još neverovatnija po Stefana, on uopšte nije želeo da se bavi kvantnom fizikom do jednog slučajnog susreta.

„Studirao sam fizički fakultet i eksperimentalno sam se prebacio tokom mastera na Institutu za fiziku, tamo je jedan od mojih prijatelja bio na kursu teorije kvantnih informacija na „Delftu“ u Holandiji gde me je preporučio za posao. Ja sam kvantnom fizikom želeo da se bavim još od kraja osnovne kada sam čuo za ovaj efekat ali samo u teoriji. Ono što je neverovatno je da sam upao u labaratoriju koji mi je omogućava da radim upravo to, što je ispunjenje sna za mene. Ono što nisam znao je taj sistem na kojem ćemo da testiramo teoremu, pa se sjajno sklopilo da radim eksperiment na onom zbog čega sam uopšte hteo da postanem fizičar još kada sam imao 15 godina.“, govori mladi naučnik.

Zbog rada na ovako bitnim eksperimentima, Stefan nema previše vremena da se vraća kući, pa tako izdvoji tek tri do četiri termina kada otputuje nazad u Čačak ili Beograd.

Izvor: Sensa