Slobodna zona Kruševac: Posebne pogodnosti za privredne subjekte 

Zahvaljujući proširenju kapaciteta Trayal Korporacije, Slobodna zona koja posluje u Kruševcu proširiće svoje polje delovanja i na Ćićevac. Da bi privredni subjekti pristupili Slobodnoj zoni potrebno je da imaju najmanje 50 radnika  i bar milion i po evra investicija  

Piše: Nikola Lazić 

U Srbiji postoji veći broj slobodnih zona u kojima je poseban način delovanja. U Evropskoj uniji nije razvijen ovakav vid rada, već postoje druge mogućnosti za saradnju. S druge strane, slobodne zone su zastupljene na Istoku – na Arabijskom poluostrvu, u Turskoj… 

– Slobodna zona pripada Ministarstvu finansija i mogu da kažem da imamo neku kontrolnu ulogu u prometu robe koja ne podleže carini, odnosno carinski postupak je skraćen i roba mnogo brže prolazi. Slobodne zone su namenjene radu većih firmi koje nabavljuju tamo gde postoje visoke carinske stope, kao što su Kina i Indija, zatim tu robu prerađuju u okviru svojih pogona, koju kasnije plasiraju na inostrano tržište, što je naš osnovni cilj. Drugi cilj jeste uskladištenje robe. Pojedine firme koje nisu proizvodne, već se bave transportom, mogu privremeno da ostave robu kod nas, i onda da je rasporede na drugim punktovima koji su na inostranom tržištu  – naveo je direktor Slobodne zone Kruševac, Aleksandar Šaronjić. 

Jedna od prednosti poslovanja kroz Slobodnu zonu jeste da nema čekanja na carini. Slobodna zona Kruševac ima carinskog referenta koji sprovodi kretanje kroz  zonu direktno, a takođe nema ležarine robe kada dođe na carinu. 

– Carina Kruševac je nadležna i za Kraljevo gde imamo deo Slobodne zone, jer jedna turska firma posluje u našim okvirima. Prednosti pri uvozu robe u Slobodnu zonu, naročito kada dođu nove firme, jeste da privredni subjekti mogu da uvezu i robu i materijalna sredstva koja služe za mašine, alate i neke druge stvari po posebnim cenama, odnosno imaju umanjenje od 15 odsto. Svaka firma koja hoće da se bavi uvozom, ali kasnije i izvozom, njima to pogoduje. Ne plaća se PDV ni na sirovine, ni na energente, te roba može slobodno da se uvozi i preradi što je neki kraći postupak. 

Da bi privredni subjekti pristupili Slobodnoj zoni, potrebno je da imaju najmanje 50 radnika i minimum milion i po evra investicija u prvih godinu dana rada. S tim u vezi, na ovakav vid poslovanja mogu da računaju samo srednja i velika preduzeća. 

Trayal Korporacija je najveća firma koja posluje kroz Slobodnu zonu Kruševac. Takođe, tu je i tursko preduzeće EUROTAY koje dolazi iz tekstilne industrije. Postoje i subjekti koji uslužno koriste prostor, kao što je firma Pro Tyre iz Beograda, kao i par sitnih komitenata koji povremeno skladište robu u kruševačkoj Slobodnoj zoni. 

Upravo zahvaljujući proširenju kapaciteta Trayal Korporacije, u planu je da se Slobodna zona nađe i u Ćićevcu. Kako navodi Šaronjić, trenutno se čekaju određene saglasnosti, nakon čega će doći i do same realizacije ovog plana. 

 Dodaje da postoji odlična saradnja sa Gradom, ali i sa Privrednom komorom u Beogradu, kao i sa Regionalnom komorom u Kruševcu. 

 – Učestvujemo na  srpsko-turskim, srpsko-italijanskim forumima. Imali smo kontakte sa određenim ruskim firmama koje žele da sarađuju, ali veliki problem predstavljaju trenutne sankcije Ruskoj federaciji od strane Zapada. Time im je onemogućeno da normalno posluju, pa su im skraćene i rute prilikom transporta. Veliki deo delatnosti je interesantan ruskim investitorima, te bi se završetkom rata u Ukrajini naše tržište dodatno otvorilo u tom pogledu. 

Kao glavni problem slobodne zone, Aleksandar Šaronjić ističe da je nedostatak kvalitetne radne snage, dok eventualno uvođenje carina SAD-a, iako može biti prednost poslovanja kroz Slobodnu zonu, predstavlja problem na državnom nivou. 

– Kvalitetna radna snaga uglavnom traži velike plate koje poslodavac u određenim delatnostima nije u prilici da islati. Pored nedostatka obuke, tu je i slaba motivacija mladih. Što se tiče carina, to nama jednim delom može da ide u prilog. Ukoliko dođe do uvođenja carina između određenih zemalja, to automatski znači da firme koje posluju kroz Slobodnu zonu, ne plaćajući carinu, snižavaju cenu svog proizvoda i postaju daleko konkurentnije. Međutim, na državnom nivou to nije najpovoljnija stvar, jer će to zahtevati da firme potražuju nove dobavljače, da se baziraju na nekim jeftinijim transportima. U okviru uvoza i carina, plaćaju se i troškovi prevoza robe, pa to podiže osnovicu. Nije najsjajnije rešenje i dovešće do povećane procedure za rad kroz sve ove delatnosti koje se tiču uvoza.