Skupština usvojila budžet, Program razvoja i programe poslovanja javnih preduzeća i ustanova

Budžet Kruševca za 2022. godinu iznosi 5,23 milijarde dinara, što je, kako je rekla u obrazloženju gradonačelnica, rekordni budžet u istoriji Kruševca. Da je budžet razvojni i investicioni ocenili odbornici vlasti s obzirom na podatak da će 45 odsto sredstava biti utrošeno za investicije i kapitalno održavanje. Odbornici opozicije kritikovali po njihovom mišljenju velika izdvajanja za plate, a malu za pomoć privredi i poljoprivredi. Za 89 tačaka dnevnog reda Skupštini bila dovolja četiri sata rada

Tek nekoliko tačaka dnevnog reda današnjeg skupštinskog zasedanja usvojeno je uz raspravu. Ona je, kao i uvek, najduža bila kada se usvajao budžet za narednu godinu, najveći u istoriji grada Kruševca, kako je, obrazlažući ga, rekla gradonačelnica Jasmina Palurović, a potom ponovili i odbornici vladajuće većine.

Palurovićka se najpre osvrnula se na ovu, godinu jubileja koja je prema njenim rečima bila „i teška i svečana i lepa i zahtevna“. Zahvalila se svima koji su učestvovali i pomogli da se ona uspešno privede kraju.

-To je važno za narednu kada planiramo da nastavimo sa svim investicijama koje su započete i koje su mesne zajednice stavile kao svoj prioritet – rekla je Palurovićka, predstavljajući budžetski plan prihoda i rashoda za 2022. godinu.

U gradskoj kasi će se naredne godine prema tom planu naći 5,23 milijarde dinara. Budžet se sastoji iz ustupljenih i izvornih prihoda u iznosu od 3,97 milijardi, nenamenskih i namenskih transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije u iznosu od 513 miliona i planiranih primanja od prodaje zemljišta u iznosu od 354 miliona dinara. U ovu sumu ulazi i oko 360 miliona prenetih sredstava iz ove godine.

I na rashodnoj strani planiran je isti iznos, a prema rečima gradonačelnice, svih 17 budžetskih programa dobiće, srazmerno uvećanju budžeta, više para nego ove godine. Najveći iznosi su planirani za investicione aktivnosti i tekuće infrastrukturno održavanje.

-Planirane investicije iznose 1,804 milijarde dinara ili 35 odsto, a za investicije i održavanje ukupno će se izdvojitu 2,315 milijardi ili 45 odsto budžeta. Ovo je rekordan iznos koji se izdvaja se za investicije i održavanje. I to ide na ono što su mesne zajednice imale u svojim planovima – rekla je Jasmina Palurović.

Dodala je i da je i ovaj budžet prošao javnu raspravu, te da su građani mogli mejlom da daju preporuke.

-Bilo je puno primedaba i predloga ali su se sve odnosile na nadležnosti Republike i mi kao lokalna samouprava ne možemo to po zakonu  da sprovodimo – objasnila je ona. Rekla je i da je bilo i predloga koji su već bili integrisani u predlog budžeta, a oni su se uglavnom odnosili na populacionu politiku.

Da će se gotovo četvrtina budžeta potrošiti na plate zaposlenih, a da je za podršku privrednicima izdvojeno samo jedan odsto para, rekao je odbornik DSS-a Saša Anđelković. Kao jedan od četvoro opozicionjih odbornika, Anđelković je kritikovao iznos prenetih sredstava iz ove godine, rekao je i da grad nije zadužen kod banaka, ali jeste kod izvođača radova, te da najviše duguje Kruševacputu gde radnici primaju male plate. Dodao je i da javna preduzeća imaju velike bankarske kredite, a najviše kritika izneo je na račun iznosa koji se privatnom partneru isplaćuje za rekonstrukciju i održavanje javne rasvete. Rekao je da je to „najskuplja rekonstrukcija mraka“ koja građane košta 204 miliona dinara.

Uzvratila mu je najpre gradonačelnica koja ga je poučila da je u Srbiji valuta dinar i da ne obračunava budžetske troškove u evrima, a potom ga je pitala gde je prethodna vlast potrošila pare od privatizacija.

– Dobijali ste procente od prodatih preduzeća, šta ste uradili za taj novac, koje puteve ste sredili, domove kulture, radna mesta… Koliko je nezaposlenih u to vreme je bilo? 2011 godine budžet je bio 2,5 milijarde sa 350 miliona kreditnog zaduženja. Do 2018. godine ovaj grad je vraćao te dugove. Gde ste potrošili ta sredstva – pitala je Palurovićka.

Odbornici SNS-a su potom ponovili slične argumente, uglavnom poredeći sadašnje vreme sa 2011., kako je Živojin Miloradović u podužem izlaganju rekao, predizbornom  godinom. Miloradović je, između ostalog, konstatovao da budžet prevazilazi i osamdesete godine “kada se mnogo radilo”, te da se sada dobro puni i zbog novih radnih mesta i smanjenja nezaposlenosti.

Da će glasati za budžet, u ime socijalista i njihocvih koalicionih partnera rekao je zamenik predsednika Skupštine Siniša Maksimović koji je ocenio i da bi sednica zbog teške ali uspešne godine koju ispraćamo trebalo da bude svečana.

Sve ostale tačke dnevnog reda prošle su gotovo bez diskusije, izuzev što se odbornik DSS-a Srđan Lazić pobunio protiv iznosa firmarine za mala I srednja preduzeća I preduuzetnike, a Tomislav Stanković, takođe iz DSS-a, zbog osnivanja skupštinske Komisije za rodnu ravnopravnost nazvavši je “belosvetskom novotarijom”.

Program razvoja Kruševca za 2022. sa projekcijama za naredne dve godine predstavio je zamenijk gradonačelnice Aleksandar Jovanović, koji je takođe naglasio da je vlast obišla baš svaku mesnu zajednicu i da je u Program ušlo sve što su mesne zajednice navele kao svoje prioritete. Odbornici naprednjaka potom su pojedinačno govorili šta će sve biti urađeno u mesnim zajednicama iz kojih dolaze, a program je usvojen jednoglasno.

Bez rasprave usvojene su i odluke o otuđenju gradskog građevinskog zemljišta i kupovini vozila za potrebe gradske uprave. U vezi odluke o izradi murala posvećenog Veri Nikolić odbornica Nevena Grujić pročitala je njenu biografiju, a Lokalni akcioni plan zapošljavanja za koji je u budžetu predviđeno 24 miliona dinara obrazložila je Ljupka Baćić.

Niko nije imao komentar ni na Etički kodeks ponašanja funkcionera, kao ni na Kodeks ponašanja službenika i nameštenika Gradske uprave, a bez polemike usvojene su izmene Prostornog plana grada Kruševca oi još desetak planova generalne i detaljne regulacije. Tri takva plana stavljena su na dnevni red po hitnom postupku, kao i još četiri tačaka dnevnog reda među kojima su i obuhvat zemljišta kome je promenjena namena iz poljoprivrednog i šumskog u građevinsko, te razrešenje i izbor članova radnih grupa koje je zatražila odbornička grupa “Aleksandar Vučić za našu decu”.

Na Skupštini koja je rad u Beloj Sali Kulturnog centra započela u 10 a završila u 14. sati, usvojeni su i programi rada javnih preduzeća i ustanova za 2022. godinu, te Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine.

N.B.