Sećanje na Radovana Tomaševića – Kako je Tomaš za KruševacGrad govorio o šest vekova Kruševca

Kruševac je na početku 2023. godine ostao bez još jednog značajnog intelektualca, profesionalca koji je tokom više decenija bio društveno – politički aktivan i doprineo razvoju grada u više oblasti. Radovan Tomašević, rođen 1942. godine u Grad Stalaću, a preminuo ovog 9. januara u Kruševcu, po struci je bio prosvetni radnik. Takođe, obavljao je više različitih javnih funkcija, a u njegovoj bogatoj karijeri ostaće zabeleženo da je još kao gimnazijalac inicirao i organizovao prvu Gimnazijadu u Srbiji, učestvovao u brojnim omladinskim radnim akcijama. Takođe, od 1978. do 1986. godine obavljao je funkciju sekretara SIZ-a za osnovno obrazovanje i vaspitanje, a od 1992. do 2000. godine bio je načelnik za društvene delatnosti u Opštini Kruševac. Vidovdansku povelju grada Kruševca dobio je 2010. godine.

U nastavku objavljujemo razgovor sa Radovanom Tomaševićem, koji je prošlog juna, u susret velikom jubileju Kruševca, 650-toj godišnjici osnivanja grada, vodila sa njim koleginica Nada Budimović.

Kako je Kruševac obeležio šestvekovni rođendan, šta je to što i danas baštini iz te velike manifestacije i zašto se o njoj decenijama posle gotovo nije govorilo, GRAD saznaje u razgovoru sa Radovanom Tomaševićem, savremenikom ove velike proslave i njenim učesnikom.

Da će se tako veliki istorijski datum obeležiti veličanstveno, bilo je jasno već tri godine ranije, tačnije 1968. godine, priseća se Radovan Tomašević koji je u to vreme predvodio Omladinsku organizaciju Kruševca. Tadašnji predsednik Skupštine opštine Slobodan Jovanović, još tada je pokrenuo inicijativu da se formira Odbor za obeležavanje ovog važnog datuma istorije grada.

– Svi su tada podržali ovu ideju. O njoj se ozbiljno promišljalo, u osmišljavanje koncepta bili su uključeni svi, i stručnjaci i umetnici i građani, a naročito omladina našeg grada – priseća se Tomašević. U Odboru je, podseća on, tada bio i Dobrica Ćosić.

Bilo je to vreme sa drugim ideološkim predznacima, ali i vreme kada je Kruševac već gradio svoj kosmopolitski duh, prevazilazeći neke ranije postavljene granice. Povezujući istoriju i savremenost, te praveći “veliki istorijski luk od Lazara do Rasinaca” kako je u svom uvodniku u tadašnjoj lokalnoj štampi napisao i sam predsednik Jovanović, pripremao se da proslavi šeststotu godišnjicu od osnivanja grada..

Osnovna ideja, kaže Tomašević, bila je da se obeležavanje simbolično poveže sa brojem vekova koje slavimo.

U znaku broja šest

– To je bio veliki plan – da u svakoj od oblasti života napravimo po šest kapitalnih dela. Da se izgradi šest novih škola, šest novih fabričkih pogona, šest velikih saobraćajnica, šest kapitalnih umetničkih dela… Sve je bilo u znaku šest i sve smo to i uradili – kaže Tomašević.

Tako su, priseća se on, u slavu šest vekova Kruševca izgrađene i škole Jovan Popović, Branko Radičević, Dositej Obradović…, otvorena je nova fabrika FAM izdvajanjem iz dotadašnje fabrike ulja i maziva, Merima je preseljena na novu lokaciju, u Župi je pokrenut novi proizovdni pogon, otvorena je nova fabrika guma u Dedini.

– Te 1971. izgrađen je i hotel Rubin, zgrada Kocke, a Trg kosovskih junaka je prvi put dobio današnji izgled sa omeđenim ovalnim prostorom oko Spomenika kosovskim junacima – podseća Tomašević.

Najvažnija odluka je, svakako bila da se u Arheološkom parku, nadomak njegove prestone crkve Lazarice podigne spomenik knezu Lazaru. Ali, i u umetničkim planovima figurirao je broj šest, pa je tako podignut i spomenik u slavu rada u krugu fabrike 14. oktobar, spomenik Rasinskom partizanskom odredu na brdu Belović, spomenik Njegošu…

– Srbinović je tada uradio svoje prve zidne mozaike u slavu Kruševca u skupštinskom zdranju. Kasnije ih je dopunio za obeležavanje šest vekova Kosovske bitke 1989. godine. Onda su tu i mozaici u zgradi tadašnje Jugobanke, u zgradi Pošte. A Milić od Mačve uradio je čuvenu fresku Obretenje Lazarevo na zidu u holu Doma sindikata – navodi naš sagovornik.

Grad gradili mladi

Za Radovana Tomaševića lično, posebno je važna bila činjenica da je omladina tada u sve što se radi bila aktivno uključena.

– Nemerljiv je doprinos kruševačke omladine, osnovaca, srednjoškolaca, uređivanju grada. Te godine je osnovano i akcijaško naselje u Lomnici, ORA Morava je možda najduža omladinska radna akcija, trajala je deset godina, a te 1971. godine mi omladinci počeli smo da gradimo branu na jezeru Ćelije – kaže Tomašević koji je tada bio i komandant radne akcije ORA Morava.

Gotovo da nije bilo graditeljskog poduhvata a da krampovi, motike i vredne akcijaške ruke u njemu nisu učestvovale. Tomašević podseća i daje kroz naselje u Lomnici koje je danas, na žalost prepušteno propadanju, prošlo više od 16.000 mladih ljudi.

Tada je izgrađen i Dom Slobodišta, a Sedme svečanosti slobode bile su u znaku jubileja i po rečima našeg sagovornika veličanstvena nadnacionalna kulturna manifestacija.

Greh bez greha

Na pitanje kako je došlo do toga da ova velika proslava kasnije skupo košta njene organizatore i da se proglasi nacionalističkom, Tomašević nerado odgovara. Smatra da je to bio pokušaj da se napravi neka vrsta protivteže već nabujalom Maspoku ili Hrvatskom proljeću – masovnom nacionalistričkom i secesionističkom pokretu u Hrvatskoj.

– Sve to, naravno, nije bilo tačno. Mi smo sve vreme potencirali da uz slavljenje istorije našeg grada, slavinmo i još jedan značajan jubilej – 30 godina borbe protiv nacizma. Zato je 4. jula, na Dan ustanka, na Beloviću otvoren spomenik osnivanju Rasinskog partizanskog odreda – objašnjava Tomašević.

Ipak, zbog takvih političkih i ideoloških ocena, predsednik opštine Slobodan Jovanović podneo je ostavku na tu funkciju. Ostavka nije prihvaćena, ali je on ipak odlučio da napusti mesto prvog čoveka Opštine, a sve to ga je koštalo zdravlja, nešto kasnije i života, kaže Radovan Tomašević.

N. Budimović

“Darovi naraštajima” Slobodana Jovanovića

Pod ovim naslovom je, u predvečerje obeležavanja šest vekova Kruševca u specijalnom izdanju tadašnje Pobede, predsednik Skupštine opštine Slobodan Jovanović napisao uvodnik.

“Veliki jubilej Kruševca je okrenut budućnosti – razvoju, ali se oslanja na prošlost grada koja je koliko tragična isto toliko i revolucionarna i humanistička i želimo da svojim precima i osnivaču grada, knezu Lazaru odamo dužno priznanje za savremenost Kruševca – želimo da razbijemo i razdvojimo nacionalnu mitomaniju od stvarne narodne veze i korenike. … Stvaranje novih vrednosti grada i uspostavljanje ravnoteže sa prošlošću na savremen način su dve osnovne karakteristike obeležavanja šest vekova Kruševca”, piše u svom uvodniku Slobodan Jovanović.

Zašto Lazar sedi na betonu

Za postavljanje spomenika knezu Lazaru u porti crkve Lazarice, a povodom šest vekova Kruševca, sproveden je veliki likovni konkurs, prethodio mu je u čuveni Likovni simpozijum i, među desetak predloga, izabrano je idejno rešenje vajara Nebojše Mitrića. Spomenik je, priseća se naš sagovornik, Radovan Tomašević, u Kruševac stigao na vreme, 23. juna, ali ne i postolje koje je planirano.

– Te večeri pozvao me je Slobodan Jovanović. Zabrinut, rekao mi je da postolje po svemu sudeći, neće stići za proslavu. I tu smo na scenu stupili mi omladinci. Preko noći, 80 omladinaca je sredilo prostor gde je prethodno srušen Sokolski dom, a potom smo i izgradili betonsko postolje za Lazara. Lazara smo na postolje postavili 26. juna u 10 sati uveče, a spomenik je svečano otvoren sutradan – priseća se Tomaš. Kaže i da je više puta podnosio gradu inicijativu da se postolje obloži belovodskim peščarom ili uredi drugačije kako stručnjaci odrede, ali da za to do danas niko nije pokazao interesovanje.