Savet stručnjaka: Regenerativna poljoprivreda

Regenerativna poljoprivreda podrazumeva proizvodnju bez narušavanja zemljišta oranjem i uvođenje različitih biljnih i životinskih vrsta u zemljoradnju. Takođe, fokusira se na poboljšanje zdravlja zemljišta  koje je uništeno  upotrebom različitih đubriva i pesticida, kao i teške mehanizacije. Zdravo zemljište proizvodi više hrane, skladišti više ugljenika i povećava biodiverzitet. Ovaj vid poljoprivredne proizvodnje smanjuje emisije gasova staklene bašte i sveukupni uticaj na životnu sredinu, snižava temperaturu i smanjuje eroziju zemljišta. Pozitivno utiče na oprašivanje biljaka i oticanje vode.

Principi regenerativne poljoprivrede podrazumevaju rotaciju useva, upotrebu životinskog stajnjaka i komposta bez narušavanja zemljišta oranjem, uvođenje različitih biljnjih i životinskih vrsta u zemljoradnju kao i premeštanje stoke na ispaši kako ne bi ista narušavala kvalitetet zemljišta i pašnjaka.

Do oslobađanja ugljenika iz zemljišta u atmosferu dovode tradicionalni načini obrade zemljišta, duboko oranje koje uglavnom uključuje upotrebu teške mehanizacije. Duboko oranje dovodi do prodora velike količine kiseonika u zemljište kada dolazi do razgradnje humusa koji je jako važan za proizvodnju, ali se tim procesom oslobađa ugnjen dioksid u atmosferu, kao i štetne emisije  azota, a istovremeno se zemljište degradira.

Prekomerna upotreba đubriva i pesticide, a sve u cilju povećanja proizvodnje hrane, kod zemljišta koje je već narušeno, bitno utiče na smanjenje produktivnosti i predstavlja rizik za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane i obezbeđivanja visokog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi.

Po projektu Agri Capture CO2 Evropske unije koji je obuhvatio istraživanja vezana za regenerativnu poljoprivredu izdvajaju se pet principa regenerativne poljoprivrede i to :

– Držite površinu zemlje prekrivenu koliko je god to moguće;

-Ograničite fizičko hemisko „ uznemiravanje“ zemlje;

– Kombinujte širok izbor biljaka kako bi se povećao biodiverzitet tla;

– Ostavite živo korenje biljaka u zemlji tokom što većeg dela godine;

– Uključite u sistem proizvodnje stoku koja će da pase na tom zemljištu.

Jedan od ključnih principa regenerativne poljoprivrede je i pokrivanje tla tokom čitave godine, čak i u periodima kada na njemu nisu zasejani usevi.

Taj dodatni sloj sprečava  brzo isparavanje vode  iz zemljišta, tokom kišne sezone sprečava  brzo oticanje vode  u dublje slojeve zemljišta, a i snižava  temperaturu  i smanjuje eroziju.

Zemljoradnici koji koriste taj model, najčešće koriste ostatke ratarskih kultura posle žetve, poput stabnjika kukuruza ili pšenice.

Ostavljanje dobro usitnjenih ostatka žetve na njivama ili mešanje tih delova biljaka sa površinskim slojem zemlje doprinosi očuvanju tla, ali i boljem prinosu u narednom periodu.

Spaljivanje strništa izuzetno je štetno za zemljište i poljoprivrednik ovim činom osiromašuje zemljište , a i izuzetno je opasno zbog mogućnosti izazivanja požara. S agronomskog stanovišta, nanosi velike štete s dugotrajnim posledicama posebno ako se izvodi svake godine.

Spaljivanjem strništa razvijaju se visoke temperature koje ubijaju korisne mikroorganizme, gljive, insekte, gubi se značajna količina organske materije i sav azot i ubrzava opadanje sadržaja humusa u zemljištu. Takođe, zagađuje se atmosfera, remeti biološka ravnoteža, a time destabilizuje agroekosistem.

Jedno od najboljih sredstava za minimalnu obradu zemljišta je direktna setva, prilikom koje ne dolazi do okretanja zemljišta. Na taj način se zadržava većina vlage u tlu i ostavljaju se ostaci koji ga štite.

Pokrovni usevi koji se gaje između dva glavna useva seju se u ili sa glavnim usevom i njihovi  žetveni ostaci se ne unose u zemljište nego ostaju na površini kao mrtav biljni material, tj. malč. Pokrivni usevi takođe čuvaju vlagu zemljišta, suzbijaju korov i obezbeđuju azot. Time se dobar deo hranivih materija vraća  uzemljište.

Rotaciju stoke na ispaši treba praktikovati češće u cilju očuvanja biodiverziteta i kvaliteta  pašnjaka.

Pet mana regenerativne poljoprivrede:

– Poljoprivrednicima će biti potrebno neko vreme da steknu znanja i veštine za ovaj tip proizvodnje;

-Manje oranja može da dovede do češće pojave korova;

-Neki farmeri će to nadomestiti većom upotrebom herbicida;

-Neki stručnjaci smatraju da može doneti manje prinose sa nekim usevima u određenim uslovima;

-Prelazak na tradicionalnih metoda zahteva vreme.

Izvor: Evropski institut za inovacije i tehnologiju; Radomir Bušatović dipl. inž. PSSS Kruševac

Foto: freepik.com