Savet stručnjaka: Rasađivanje paprike

Paprika se u Srbiji gaji na velikim površinama, najviše na otvorenom polju jer postoje dobri zemljišni i klimatski uslovi, a sortiment je izuzetno bogat i bere se sukcesivno do ranih jesenjih  mrazeva. Na otvorenom polju ovo povrće počinje da se rasađuje kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, odnosno kada se temperatura vazduha ustali na 15 i više Celzijusovih stepeni. Ukoliko je srednja dnevna temperatura ispod 15 stepeni i očekuje se zahlađenje  tada ovaj posao treba odložiti dok se ne steknu optimalni uslovi.

Paprika rasađena po hladnom vremenu i u hladno i vlažno zemljište, sporije se ukorenjava, počinje da žuti i dugo ne formira nove listove a i kasnije obrazuje plodove. Ukoliko se sa sadnjom kasni, tada se smanjuje period vegetacije i plodovi  sorti koje se beru u fiziološkoj zrelosti, odnosno kada pocrvene,  slabije sazrevaju.  Mlade biljke se teže ukorenjuju kada su visoke temperature vazduha i kada nema padavina ni uslova za navodnjavanje. Rasađivanje za ranu proizvodnju počinje poslednjih dana aprila, početkom maja. Kada su vremenski i zemljišni uslovi povoljni za srednje ranu proizvodnju rasađivanje počinje od 10. maja i završava se do 25. maja a za kasnu proizvodnju od 25. maja do 10. juna.

Paprika zahteva plodna, strukturna zemljišta, dobrog vodno-vazdušnog režima i povoljnih fizičko-hemijskih osobina. Dobri predusevi za papriku su jednogodišnje leguminoze, strnine i trave, a loši su biljke iz familije Cucurbitaceae (krastavac, tikvice…) kao i iz familije Solanaceae (paprika, paradajz, krompir, patlidžan…). Papriku ne bi trebalo gajiti u monokulturi,  odnosno, na istu proizvodnu parcelu mogla bi da se ponovo posadi tek  posle tri-četiri godine. S obzirom da se rasad proizvodi u zaštićenom prostoru, potrebno je da on bude dobro okaljen, odnosno dobro pripremljen na uslove nove sredine na otvorenom polju.

Kaljenje mladih biljaka počinje nedelju dana pre planirane sadnje intenzivnim i čestim provetravanjima kao i smanjenjem broja zalivanja, ali se povećava zalivna norma zbog provociranja rasta korenovog sistema. Kvalitetan rasad paprike treba da ima 6-8 stalno razvijenih listova, stablo visoko 15-25 cm i dobro razvijen koren. Ovo povrće se najčešće sadi na rastojanju 50-60  x 20 cm, a sadi se mašinski ili ručno. Može da se sadi u redove, dvorede a može i u višeredne pantljike. Razmak između redova može biti i širi (70 cm) u zavisnosti od vrste kultivatora za međurednu obradu.

Prilikom rasađivanja paprike, važno je da se u redu biljke što ravnomernije rasporede. U sklopu ređem od optimalnog broja, biljke su razvijenije, robusnije, na njima se obrazuje više plodova, ali je ukupan prinos po jedinici površine manji. Ukoliko je pregust sklop, tada se po biljci, obrazuje manje plodova, oni su sitniji, ali ukupan prinos po jedinici površine se ne povećava. Povećavaju se značajno samo troškovi  proizvodnje jer je potrebno više đubriva i vode da se sve one nahrane kao i veća količina hemijskih preparata da bi rastvor ravnomerno pokrio sve listove i plodove. Ukoliko je rastojanje između redova veće tada se biljke u redu sade na manjem rastojanju kako bi se ostvario sklop od 80.000 do 100.000 biljaka po ha. Dubina sadnje je 5-6 cm, nije preporučljiva dublja, jer u tom slučaju treba više vremena da bi se zemljište na većoj dubini zagrejalo do optimalne temperature.

Preporuka je da se u danima nakon rasađivanja paprike, obiđu parcele, te da se, ukoliko je potrebno, obavi i popunjavanje praznih mesta, a po potrebi i da se ponovi navodnjavanje.

Snježana Vujinović, PSSS Kruševac