Sa skupštinskog zasedanja: Više od pedeset tačaka za dva sata
Postavljeno: 18.03.2022
Nešto više od dva sata trajala je sednica gradskog parlamenta na kojoj su odbornici usvojili 52 tačke dnevnog reda, od čega čak deset uvrštenih po hitnom postupku. Neočekivana rasprava na sednici bez opozicije, povela se o spomen obeležju poginulim borcima dva svetska rata u selu Rosica, a izveštaje o radu gradskih ustanova pojedini odbornici vladajuće većine iskoristili su za predizborne govore
Kruševac je obezbedio parcelu za potrebe izgradnje nove gradske palate pravde na lokaciji Stari aerodrom, dobili smo Program unapređenja socijalne zaštite za ovu godinu, obezbedili prostor za izgradnju tehnološkog parka na lokaciji preduzeća Župa, a usvojeni su i svi izveštaji o radu ovdašnjih ustanova i javnih preduzeća, dok je predlog projekta javno privatnog partnerstva sa Jugoprevozom o gradskom i prigradskom saobraćaju vraćen na doradu.
Ovo bi, ukratko, bili glavni akcenti danas održane sednice gradske skupštine kojoj je predsedavao Predrag Vukićević.
Odlukom gradskih odbornika, Republika Srbija je kraj kružnog parka, očiglednog budućeg centra novog naselja na Starom aerodromu, dobila parcelu od oko 10 ari na kojoj će biti izgrađena zgrada pravosudnih organa. Kako je obraložila Nataša Janićijević, sadašnja zgrada suda je vlasništvo grada i data je na korišćenje bez naknade, ali ima više nedostataka, kao što su visoka spratnost bez lifta i nedostatak parking prostora. Nova zgrada biće niže spratnosti, veće površine, a u njoj će biti smešteni svi pravosudni organi: osnovni i viši sud, prekršajni sud, jedinica privrednog suda u Kraljevu, gradsko pravobranilaštvo i osnovno i više javno tužilaštvo.
Kada je reč o Programu unapređenja socijalne zaštite, nju je obrazložila odbornica Nataša Maskimović. Ona je, između ostalog, rekla da su ključni ciljevi Programa smanjenje posledica siromaštva najugroženijih, pomoć ugroženim grupama i žrtvama porodičnog nasilja. Ona je iznela i neke od iznosa za ostvarivanje Programa, definisanih u programskom budžetu, pa je tako za osobe sa invaliditetom planirano oko 10 miliona, za socijalnu pomoć oko 38 miliona, za smeštaj osoba sa smetnjama u razvoju 4 miliona, za savetodavno terapijske usluge 68 miliona, za rad Crvenog krsta 16 miliona, a za usluge kao što je pomoć u kuću oko 14 miliona dinara.
Današnja skupština većinu tačaka usvojila je bez ikakve rasprave. Tako je izglasana saglasnost na odluku Nadzornog odbora JKP Kruševac da se ovo preduzeće zaduži kod Komercijalne banke u iznosu od 45 miliona dinara za nabavku autosmećara i drugih neophodnih mašina. Takođe, i da se osnovni kapital Gradske Toplane uveća za 10 miliona dinara, koliko mu je za tekuću likvidnost zbog cene grejanja uplatilo Ministarstvo finansija. Bez rasprave usvojeno je i svih deset tačaka koje su se na dnevnom redu našle po hitnom postupku, a među njima su izveštaji o radu javnih preduzeća, predlog Plana detaljne regulacije reke Rasine, izveštaj i plan rada Štaba za vanredne situacije, ali i pribavljanje u javnu svojinu oko 13 ari zemljišta i 310 kvadrata poslovnog prostora od privrednog društva Župa Plavi kamen za potrebe osniivanja tehnološkog parka.
Rasprava se, međutim, neočekivano razvila povodom glasanja o predlogu odluke da se u Rosici podigne Spomen ploča za poginule i nestale u ratu od 1912-1918 i Drugom svetskom ratu. Naime, odbornik Božidar Lapčević (SPO) je, uz podršku ovoj, otvorio pitanje jedne druge inicijative koju je svojevremeno pokrenula njegova stranka – da se podigne spomenik Dragutinu Keseroviću. Rekao je da sada, nakon odluke Višeg suda u Beogradu, postoje zakonski uslovi da se „odužimo proslavljenom vojskovođi u prvom i drugom svetskom ratu“.
Na njegovo izlaganje reagovao je zamenik predsednika Skupštine Siniša Maksimović (SPS) koji je rekao -da „ponovo otvaramo neka pitanja” a da su istorijske činjenice jasne o tome “ko je i kada oslobodio Kruševac, ko je pokušao da im se priključi i prisvoji oslobođenje”.
–Mislim da nas, u ovo vreme kada imamo mnogo teže obaveze koje ovu zemlju i grad očekuju, polemika o istorijskim činjenicama dovodi do vremena svađa što ne treba da sada bude tema ni za građane ni za skupštinu – rekao je Maksimović, prethodno navodeći da je Keserović odgovoran za paljenje sela Kriva Reka, te da se “tačno zna ko je i kako učestvovao u ubistvu 17 crvenoarmejaca pored Rasine”.
Da POKS, podržava inicijativu Rosice, ali i da “podržava odluku gradske uprave da se uredi spomen park kod krsta na Bagdali kao mesta stradalih civila” rekao je odbornik POKS-a Aleksandar Adžić. Pridružio mu se stranački kolega Milovan Đurišić, uz opasku da sve žrtve zaslužuju da imaju spomen obeležje.
–Jedno od takvih je i na Bagdali i ne znam kome to smeta. Ljudi nemaju gde da pale sveće i polože cveće – rekao je Đurišić odgovarajući Siniši Maksimoviću, a predsednik skupštine, Predrag Vukićević, opomenuo ga je da je tražio reč a ne repliku. Repliku je, potom, zatražio Milutin Tasić, šef odborničke grupe SPS-JS . On je rekao da su socijalisti primer negovanja celokupne istorije i Kruševca i cele Srbije, pa i Jugoslavije. – Za vreme vlasti SPS obeležje je i izniklo na Bagdali. Srbija dala isuviše žrtava u ratovima i dalje podele ne bi bile dobre. Nama je neophopdno nacionalno jedinstvo – rekao je još Tasić.
Odbornici su se za reč javljali i prilikom objedinjenog pretresa izveštaja o radu gradskih ustanova (za koje je ocenjeno da su izuzetno dobro radile u vreme kovid pandemije), ali pretežno da bi, u funkciji predizborne kampanje, istakli uspehe ove vlasti tokom prethodnih deset godina. Bilo je i komentarisanja opozicije iako njenih predstavnika nije bilo u sali.
Na današnjem zasedanju je doneto i više kadrovskih rešenja. Dosadašnji direktor Kruševačkog pozorišta, Branislav Nedić, izabran je za još jedan četvorogodišnji mandat na čelu te kuće, a produžen je i status v.d. direktorki Apotekarske ustanove Ani Čolić.
Za projekat javno privatnog partnerstva koji bi rezultirao ugovorom sa Jugoprevozom za obezbeđivanje gradskog i prigradskog saobraćaja, predsednik Vukićević predložio je povlačenje sa dnevnog reda zbog usaglašavanja o tome da li je reč o ugovoru sa ili bez elemenata koncesije.
N.B.