Ruska beloemigracija u srezu Trstenik između dva svetska rata

Veliko priznanje naučnici iz Trstenika dr Jeleni Vukčević stiglo je iz beogradskog Ruskog doma, pozvana je da održi prigodno predavanje iz istorije srpsko – ruskih odnosa

Istoričarka iz Trstenika dr Jelena Vukčević održala je predavanje „Ruska beloemigracija u srezu Trstenik između dva svetska rata“ u Ruskom domu u Beogradu. Posebna pažnja bila je posvećena stanovnicima Ruske imperije, koji su u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca i srezu Trstenik pronašli svoje novo pribežište.

– U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca je stiglo između 44 i 70 hiljada Rusa prosečne starosti 19 -45 godina. Dve trećine bili su muškarci, koji su pripadali intelektualnim krugovima (76% njih je imalo visoko ili srednje obrazovanje). Znanje i veštine ruske beloemigracije su u tom trenutku bile nasušne za zemlju koja je pretrpela velike ljudske gubitke u Prvom svetskom ratu. Beloemigranti su radili kao predavači, inženjeri, bankarski i državni službenici, geodeti, lekari, trgovci, zanatlije, industrijalci, sveštenici.

Trstenik je 1921. godine brojao oko 1.200 stanovnika, a ovde se, prema nekim podacima, doselilo oko stotinu beloemigranata (susedna Vrnjačka Banja je primila četiri puta više Rusa), kaže dr Jelena Vukčević.

Prema rečima ove ugledne naučnice, njihov doprinos gradu je izuzetno značajan, te vredi pomenuti imena inženjera Sergeja Kulika, koji je aktivno učestvovao u izgradnji prve gradske elektrane, i arhitekte i inženjera Valerijana Matvejeva koji je projektovao zgradu Muzejske zbirke Narodnog univerziteta Trstenik. Urbanističko uređenje Trstenika i rasporeda ulica u gradu, takođe je zasluga Rusa.

Iako su se neki od članova ruske zajednice kasnije preselili u druge gradove, većina je ostala u Trsteniku, koji je postao njihovo drugo ognjište, ali i dom za potomke, koji i danas ovde žive.

Ž. Milenković