Reč stručnjaka: Priprema zemljišta za proizvodnju povrća

Iako je jesenja obrada zemljišta idealna, ukoliko nije obavljena, rano proleće je pravo vreme da se nadoknadi. Čim vremenski uslovi dozvole i zemljište se dovoljno prosuši, potrebno je pristupiti plitkom oranju kako bi se zadržala akumulirana vlaga i stvorili dobri uslovi za setvu. Pripremom zemljišta u ovom periodu omogućava se blagovremena sadnja ranog povrća i bolji razvoj useva

Bašte koje su u toku jeseni duboko uzorane ne treba orati u proleće jer se oranjem gubi mnogo zemljišne vlage, pošto se na površinu iznose donji vlažni slojevi, a vlaga lako isparava. Međutim, ukoliko je zemljište jako zakorovljeno i duboko jesenje oranje se sabilo ili ako je zimsko povrće rano skinuto, mora se ponovo uraditi oranje. Uzoranu površinu do 15 cm treba još istog dana podrljati, kako bi gubljenje vlage bilo što je moguće manje.

Ukoliko se ne uradi zimsko oranje, u proleće se primenjuje plića obrada zemljišta, na 10-15 cm, ali se to zemljište odmah kultivira i priprema površinski sloj od 5 do 10 cm za setvu ili sadnju. Na ovaj način se sprečava gubitak vlage na tako pripremljenom zemljištu. Površinski sloj mora biti rastresit, sitno mrvičaste strukture zbog ujednačenog i ravnomernog nicanja i mora se jednom ili više puta kultivirati, zavisno od tipa zemljišta, odnosno zakorovljenosti. Preporuka je da se na rastresitom i suvom zemljištu pre sadnje primenjuje i valjanje, jer omogućuje kretanje vlage prema površini zemljišta.

Đubrenje zemljišta zavisi od njegove plodnosti kao i potreba vrste povrća koje se gaji. Svež i poluzgoreo stajnjak se unosi u jesen pred osnovnu obradu, a zgoreo u proleće, pred sadnju. U cilju ostvarivanja visokih i kvalitetnih prinosa, potrebno je da se uradi agrohemijska analiza zemljišta pre početka proizvodnje. Na osnovu rezultata analize i dobijene preporuke potrebno je uneti adekvatnu vrstu i količinu đubriva pred sadnju kao i tokom vegetacionog perioda.

Za primenu mineralnih đubriva posebno je važan nivo pristupačnog azota u zemljištu da bi se mogla odrediti količina azota koja će se dati osnovnim đubrenjem i količina u vidu prihranjivanja. Ovako se omogućuje pravilna i racionalna primena đubrenja i dobijanje zdravstveno ispravnog povrća. Usled preteranog đubrenja sa azotom dolazi do pojave prebujnih biljaka sa većom lisnom površinom, ali se kod njih formira i manji broj plodova, usporava se njihovo sazrevanje i smanjuje kvalitet, a takvi plodovi imaju nešto lošiji ukus i slabije se čuvaju. Zbog višegodišnje intenzivne primene đubriva postepeno dolazi do pojave zakišeljavanja zemljišta i smanjenja njegove plodnosti, što nije retka pojava na našem terenu. To je razlog više za redovnu agrohemijsku analizu zemljišta za koju poljoprivredni proizvođači mogu da se obrate PSSS Kruševac.

Snježana Vujinović, dipl. inž.