Reč stručnjaka: Orahova muva

Poslednjih godina, kako u zasadima tako i na pojedinačnim stablima oraha, značajne štete pričinjava orahova muva (Rhagoletis completa). Štetočina je poreklom iz Amerike, 1986.godine je prvi put registrovana u Švajcarskoj, a kod nas se prvi put pojavila na teritoriji opštine Šid 2020.godine

Orahova muva pripada familiji voćnih muva. Odrasli insekti su veličine 4-8mm, telo i glava su žućkaste boje. Krila su providna sa tri paralelne poprečne tamne pruge, što je i karakteristika voćnih muva. Jaja su bela elipsastog oblika, dok je kod larvi boja promenljiva i varira od bele do bledo žute. Ženka može da položi oko 300-400 jaja u grupama po 15-20. Nakon 5-7 dana razvijaju se larve koje prolaze kroz tri stadijuma razvoja i posle 3 do 5 nedelja napuštaju plod i prelaze u stadijum lutke. Period dijapauze može potrajati i do 3 godine.

Orahova muva prezimljava u stadijumu lutke u površinskom delu zemlje i ima jednu generaciju godišnje. Sreću se od kraja juna pa do kraja oktobra meseca.

U zapadnom Sremu oštećenja od orahove muve bile su skoro 100% jer štete pravi samo na formiranim plodovima. Usled polaganja velikog broja jaja u perikarp formiranog ploda, zelena ljuska postaje meka, a usled prisustva tanina dolazi do pojave tamnih mrlja koje postepeno zahvataju celu površinu. Dalji razvoj ploda je onemogućen pa jezgro počinje da tamni, suši se ili bude napadnuto sekundarnim patogenima i truli. Larva ne prodire ispod ljuske te samo jezgro nije „crvljivo“. Omotač se postepeno suši i lepi za ljusku od koje se teško odvaja. U slučaju jačeg napada dolazi do preranog opadanja plodova, ali često mogu i da ostanu sasušeni na garnama.

Za sada u našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje orahove muve. U Hrvatskoj je praksa pokazala da insekticid sa aktivnom materijom spinosad daje zadovoljavajuće rezultate u cilju suzbijanja ove štetočine. Praćenje dinamike leta i eventualno izlovljavanje moguće je postavljanjem žutih klopki sa feromonima u vidu lepljivih ploča. Klopke postavljati na donjim granama sa osunčane strane krošnje u periodu početka leta imaga (kraj juna – početak jula). Prolećna i letnja plitka obrada zemljišta na dubini od 5 do 20cm, smanjiće brojnost prezimljujućih formi, a sakupljanjem opalih plodova smanjujemo mogućnost prezimljavanja štetočine.

Izvor: psss.rs/ Slađana Rilak, dipl.inž. – PSSS Kruševac

Foto: freepik.com/wirestock