Reč stručnjaka: Najvažniji poslovi pri nezi vina

Odmah posle završetka poslova oko prerade grožđa u vino potrebno je otpočeti s pravilnom negom vina. Nega vina treba da omogući najpovoljnije uslove za sazrevanje i izgradnju vina kao i za njegovo čuvanje od bolesti i mana. Najvažniji poslovi koji se vrše pri nezi i čuvanju vina jesu: dolivanje buradi, pretakanje vina i sumporisanje. Tu svakao spadaju i filtriranje i bistrenje vina

Stvaranjem otpražnjenog prostora u buradima s vinom stvaraju se najpovoljniji uslovi za razvijanje bolesti i mana vina, a naročito vinskog cveta i ciknulosti. Upravo  za njihovo razvijanje na površini vina je potrebno da imaju vazduh koji se nalazi u dovoljnoj količini u otpražnjenom delu buradi. Dodir vina s vazduhom u takvim buradima nepovoljno utiče na pravilno sazrevanje i izgradnju vina. Da bi se to izbeglo, potrebno je vršiti redovno dolivanje buradi, tako da burad s vinom uvek budu puna. Redovnim dolivanjem buradi sprečava se stvaranje praznog prostora u buradima s vinom, koji se javlja uglavnom zbog: isparavanja vina; posle završenog vrenja usled snižavanja temperature i izlaženja ugljendioksida;  usled pretakanja; filtriranja i drugih manipulativnih poslova pri nezi i čuvanju vina. Češće mora da se dolivaju sudovi gde je gubitak vina veći, a ređe  gde je gubitak manji.

Pod pretakanjem se podrazumeva preručivanje vina iz jednog bureta u drugo, i ono se vrši iz više razloga i to: da se vino odvoji od taloga; da se oslobodi neprijatnih mirisa i gasova (uz provetravanje); da mlado neizgrađeno vino dobije dovoljno vazduha; da se izvrši provetravanje tegljivih vina. Broj pretakanja vina i jačine pristupa vazduha zavise od organoleptičkih osobina i hemijskog sastava vina.

Sumporisanjem se u vino unosi sumpordioksid, koji ubija ili onesposobi za dejstvo gljivice i bakterije, te se one talože na dno bureta i pretakanjem uklanjaju iz vina. Ako se vina, iz bilo kojih razloga, moraju držati u otpražnjenim buradima, onda se moraju češće sumporisati.

Vreme potrebno da se vino samo od sebe izbistri i dostigne stabilnu kristalnu bistrinu je oko 2 godine. Pod bistrenjem se podrazumeva dodavanje vinu raznih sredstava kojima se vrši odstranjivanje čestica mutnoće vina, kao i onih materija koje bi mogle da izazovu mutnoću vina. Bistrenje vina bentonitom obično se vrši pre drugog pretakanja (februar-mart). Količina Bentonita potrebna za bistrenje vina kreće se od 50 do 200 gr/hl.

Posle bistrenja vina poželjno bi bilo obaviti filtriranje vina  jer se u njemu još uvek mogu naći sitne čestice organskog i neorganskog porekla. Najčešće se koriste pločasti filteri. Posle svih ovih procesa može se krenuti u flaširanje vina.

Izvor: Slađana Cvetković spec.struk.inž.

Foto: Freepik.com/wirestock