Razgovor sa povodom: Miloje Mihajlović

– Čovek koji je svima pružio ruku –

Miloje Mihajlović „Mile Meda“ rođen je 6. oktobra 1947. u Kukljinu. Osnovnu školu završio je u Jasici (prvih pet razreda u Kukljinu). Učiteljsku i Višu pedagošku školu pohađao je u Kruševcu. Završio je Fakultet organizacionih nauka. Bio je dugogodišnji direktor Zavoda za zapošljavanje, a radio je i u Univerzal banci, kao direktor Filijale. Bio je predsednik Aerokluba, FK Napredak Kruševac i član Komunističke partije. U dva mandata bio je član Predsedništva Socijalističkog saveza Kruševac, a pored mnogih drugih funkcija obavljao je i dužnost predsednika Glavnog odbora Socijalističke partije u Kruševcu i to punih osam godina. Član je Srpske napredne stranke od osnivanja. Obavljao je i funkciju predsednika SNS Kruševac. Član je Glavnog odbora. Od 1998. do 2000. bio je predsednik Opštone Kruševac. U četiri mandata bio je narodni poslanik u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. Učesnik je odbrane i obnove Srbije i Kruševca u i posle bombardovanja Srbije i dobitnik mnogih priznanja. Ove godine mu je na Vidovdanskoj svečanoj sednici Skupštine Grada dodeljena plaketa Grada Kruševca za izuzetan doprinos razvoju i afirmaciji Grada.

Mile nas je dočekao na pragu svoje kuće u pravoj domaćinskoj atmosferi. Razgovor je otpočeo pričom o Kruševcu, gradu u kome je proveo najveći deo svoga života i karijere.

– Kruševac je sveto i posebno mesto. Grad koji se uvek izdvaja, zahvaljujući istoriji, našim precima i svim onim što se odigravalo u gradu i okolini. Mi uživamo taj status posebnosti, gospodstva. Drugi kad dođu sa strane, a imaju saznanja iz istorije i narodnih pesama, imaju poseban odnos. U portu ulaze tiho, polako, nežno kao da će da probude nekog, sa posebnim pijetetom. U našem gradu su živeli najhrabriji i najpametniji ljudi toga doba, koji su svesno dali veliki žrtvu- život, za krst časni i slobodu – rekao je naš sagovornik i prisetio se ratne 1999. godine, kada je u Kruševac došlo tri autobusa mladih maturanata sa Kosova, koji su izrazili želju da se krste u Lazarici.

Bivši gradonačelnik se prisetio i perioda pre i nakon uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji.

– Kruševac je pre 1990. imao velike firme, bilo je oko 40.000 zaposlenih, a po ekonomskoj snazi bili smo četvrti u zemlji. Fabrika „14. oktobar” bila je najveća fabrika građevinskih mašina na Balkanu. Nakon uvođenja višestranačkog sistema najbolje se snašla Socijalistička partija. Mi smo imali odbor, čiji sam bio predsednik. Bio je najbolji u Srbiji. Devedesete godine prvi sam čestitao Božić građanima preko radija. Kada su nam uveli sankcije, to su bile najteže sankcije u istoriji sveta do tada. Tada je došla do izražaja snaga misli i snalaženja Srba u svakodnevnom životu. Na koledžima se izučava kako smo mi mogli da preživimo to vreme. Naš sindikat je tada preko mesnih zajednica pomagao ljudima na razne načine. Tako smo omogućili da narod preživi – ističe Mihajlović.

Kada je nastupio rat 1999. godine, bio je jedan od vinovnika najznačajnijih događaja tog doba. Njegova porodica je mnogo propatila. Demokratska stranka i Srpski pokret obnove organizovale su pobunu majki u centru grada. Događale su mu se tada mnoge neprijatnosti.

Mile je nastavio priču o periodu nakon petog oktobra i formiranju Srpske napredne stranke, čiji je član od osnivanja.

– 2000. godine na vlast su došle neznalice i loši ljudi. Zaposeli su privredu. Kruševac je u najgorim uslovima, pod sankcijama, imao 45.000 zaposlenih, a oni su ga sveli na 17.000. Trideset hiljada radnih mesta su uništili. Ono što su uradili je zločin prema Srbiji i Kruševcu. Do 2008. formirali smo Srpsku naprednu stranku. Tada su me izbacili iz SPS- a. Bata i ja smo formirali Glavni odbor i pobedili na izborima 2012. godine. Od tada pobeđujemo stalno. I tada i sada taj odbor je najbolji u Srbiji. Ugledaju se na nas. Kada se okupe dobri ljudi, ne moraju da budu istomišljenici, ali je važan cilj, težnja i dobra namera. Bata je učinio mnogo za Kruševac, više nego drugi. On je svoju moć koristio kako treba, da pomogne drugima. Preko projekata je velika sredstva doneo Kruševcu, izuzetno je inteligentan i brzo uči. Grad je lep, čist i moderan. 2012. smo imali 35 odsto nezaposlenih, sada samo 7 odsto – navodi on.

Mihajlović nam je rekao u čemu vidi perspektivu razvoja grada Kruševca.

– Osnovno je da se završe projekti koji su započeti. Lepo bi bilo da se naprave dva ili tri protočna bazena na Rasini, jer je reka lekovita, ima stepen radijacije koji se koristi za lečenje. Potrebno je da se od Brusa i Blaca pokupe sve otpadne vode i da se donesu u fabriku za prečišćavanje, kako bi se zaštitilo jezero Ćelije, koje nam služi za vodosnabdevanje. Blatašnica mnogo zagađuje jezero ali se grade mini fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Blacu i Brusu, što će smanjiti zagađenje jezera. Kruševcu nedostaje i jedna firma koja će zapošljavati visoki stručni kadar, gde se može zaposliti veći broj različitih struka uz dodatnu prekvalifikaciju i dokvalifikaciju – zaključuje Mihajlović.

Miloje Mihajlović je na kraju razgovora poručio našim sugrađanima, posebno mladima, da budu svesni da su počastvovani time što su Kruševljani i da vole Kruševac isto koliko i prethodne generacijeOgnjen Milićević