Radulović predstavio novu zbirku u Biblioteci

U okviru Vidovdanskog festivala knjige, Narodna biblioteka Kruševac ugostila je Selimira Radulovića, jednog od najznačajnijih savremenih srpskih pesnika, esejista i upravnika Biblioteke Matice srpske. O Radulovićevom stvaralaštvu govoreno je kao o poeziji koja svesno bira put duhovnog uzdizanja, vere i tradicije. U jednom od osvrta na njegovo delo istaknuto je da njegova pesnička reč danas odjekuje sa istom smirenošću i okrenutošću večnosti kakvu nalazimo u arhaičnim oblicima pevanja i mišljenja. Takav pesnički postupak, opisan kao „radikalni pesnički neokonzervativizam“, suprotstavlja se prolaznosti i površnosti savremenog doba, potvrđujući potrebu za poezijom koja svedoči o trajnim duhovnim vrednostima i „Živom Bogu u živim dušama ljudi“.

– Radost je i velika čast za mene ova prilika što se ponovo nalazim u carskom gradu povodom Vidovdanskih svečanosti. Ako se ne varam, i prošle godine sam imao besedu povodom Vidovdana. Moja nova zbirka izašla je ovog meseca kao sastavni deo nagrade „Todor Manojlović“ – rekao je Radulović.

Govoreći o ulozi pesnika u vremenu koje karakterišu ubrzane promene i duhovna preispitivanja, podsetio je na poznato pitanje Fridriha Helderlina: „Čemu pesnici u oskudno vreme?“

– Jedan veliki nemački pesnik zapitao se čemu pesnici u oskudno vreme, a odmah potom zapevao da ono što traje zasnivaju pesnici. Mislim da i u savremenom svetu, koji se množi i raste brojem, ali ne i lepotom i darom života, ono što traje zasnivaju upravo pesnici. I danas iskonski pesnik u nebesnike gleda, i danas istinski pesnik peva pesmu opomene – kazao je Radulović.

On je podsetio i na svoje veze sa Kruševcem i priznanje koje mu je dodeljeno u ovom gradu.

– Kao dobitnik Belovodske rozete sa velikim poštovanjem uvek dolazim ovde, gde imam veliki broj kolega, prijatelja i pesnika. To priznanje mi je učinilo veliku čast i zauzima posebno mesto u mom sećanju – rekao je pesnik.

U pogovoru najnovije Radulovićeve knjige ističe se da njegova poezija predstavlja svojevrsni „radikalni pesnički neokonzervativizam“, koji se danas javlja kao odgovor na duhovnu krizu savremenog sveta. Autor pogovora ocenjuje da je takva poezija „nužna, lekovita i blagotvorna alternativa lakomislenosti postmoderniteta, prevrtljivosti čulnog sveta i konzumerističkoj svakodnevici“, kao i obnovljena potvrda potrebe da se kroz pesničku reč svedoči o trajnim duhovnim vrednostima.

Posebno je naglašeno da Radulović svoju poeziju gradi na arhaičkim obrascima mišljenja i pevanja, usmeravajući je ka perspektivi večnosti i duhovnog uzdizanja čoveka. U vremenu tehnološkog napretka i ubrzanih društvenih promena, navodi se u pogovoru, upravo su potrebni pesnici koji „pevaju iz smirenosti uma, iz večnosti bivanja i iz arhaičke nadahnutosti Svetim Trojstvom“.

O stvaralačkom zamahu i značaju Radulovićevog pesništva govorio je prof. dr Aleksandar Jerkov, upravnik Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ u Beogradu.

– Selimir i ja imamo za sobom decenije prijateljstva, književnog rada i saradnje. Poslednjih godina nalazi se u posebnom stvaralačkom trenutku. Njegove knjige dolaze jedna za drugom, a i kada nema novu zbirku, objavljuje stare i nove pesme. On pokazuje čitav jedan pravac pevanja koji danas nije uobičajen, pravac koji više nastoji da obnovi starinu nego da se nadmeće sa onim što je novo i trenutno aktuelno – rekao je Jerkov.

Prema njegovim rečima, upravo zato je Radulovićevo gostovanje bilo prirodan izbor za Vidovdanske dane.

– To je pesnik koji dolazi iz duha tog vremena, sa snagom uspomene i snažnim biblijskim zaleđem. Zato je izbor ove pesničke večeri potpuno primeren Vidovdanu. Komunikacija sa publikom je potpuna jer njegova poezija govori o onome što nadilazi svakodnevicu. Svima nam je stalno do Kruševca i do kruševačkog Vidovdana – istakao je Jerkov.

Direktorka Narodne biblioteke Kruševac Snežana Neznezić podsetila je da Vidovdanski festival knjige već godinama predstavlja važan segment kulturnog programa Vidovdanskih svečanosti.

– U okviru manifestacije „Vidovdan 2026“, naša biblioteka organizuje svoju tradicionalnu manifestaciju Vidovdanski festival knjige. Predstavljamo knjige značajnih izdavača iz Srbije, ali i dela naših bibliotekara koji su istovremeno i književnici. Cilj nam je da publici omogućimo susrete sa autorima čije stvaralaštvo obeležava savremenu srpsku književnost, a Selimir Radulović svakako pripada tom krugu stvaralaca – rekla je Neznezić.

Marija Janković

Istinski pesnik nije onaj koji objašnjava svet pokušavajući da stvori neku svoju sliku sveta, nego onaj koji otkriva tajnu sveta, jednu i jedinstvenu, uvek istu, na svoj neponovljiv način. U biblijskom jeziku, iskustvu duha – a to iskustvo je zabeleženo pre svega u Svetoj knjizi – onaj koji je stvaralac, koji je Poeta, u apsolutnom smislu te reči, jeste Bog. On je istinski, jedini, neponovljivi Stvaralac.

Kao što ništa nije po sebi u svetu, već je sve dato, čovek jeste dobio darove da ih usavršava, ali ne može da stvara isključivo iz sebe, već stvara onda kada je saradnik Božji. Tako i poezija čovekova, ako ima za cilj da proslavi sebe, bez saradnje s Bogom, unapred je, po mom dubokom sudu, promašena.

Istinski stvaralac, poeta, onaj je koji pokušava da otkrije tajnu, da obasja svaku filigranski ucrtanu misiju Božju u onome što je plod Njegove ljubavi. I mi pred sobom imamo knjigu pesama koja, usuđujem se da kažem, jeste, u pravom smislu te reči, stvaralaštvo. Jer ove pesme jesu, upravo, po daru Božjem – učestvovanje u otkrivanju tajne sveta iza koje se otkriva Poeta, otkriva Bog.

Njegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije