Radno angažovanje gluvih i nagluvih

Posao – uglavnom u privatnom sektoru

Bez obzira na Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju iz 2010. godine, kojipodrazumeva da svaki pravni subjekt koji ima 50 zaposlenih mora da zaposli i jednu osobu sa invaliditetom, a na svakuh sledećih 50 još po jednu, prilika za zapošljavanje osoba sa oštećenim sluhom nema dovoljno. Komunikaciona barijera ponekad se poslodavcima čini nepremostivom iako to nije 

–Ima nekih pomaka, ne mogu da kažem da nema, ima i razumevanja, mi i samo radimo nekih 11 projekata svake godine za osobe oštećenog sluha gde upošljavamo 10 do 20 naših članova. To nisu trajna rešenja, ali ljudi rade u svom prostoru, dobijaju solidne zarade, ispunjeni su i srećni jer uglavnom rade kreativne projekte. Ipak, ono što je njima potrebno je više prilika za radno angažovanje – odgovara na naše pitanje o mogućnostima zapošljavanja osoba sa oštećenim sluhom, sekretarka Organizacije gluvih i nagluvih Kruševca, Ivana Đorđević Filipović.

Na evidenciji je, navodi, u ovom trenutku mali broj gluvih bez posla, a Organizacija ima samo reči hvale za saradnju sa Nacionalnom službom zapošljavanja. I Organizacija vodi svoju evidenciju i u svakom trenutku zna ko od njenih članova ima, a ko nema posao, ko čeka u kom trenutku na posao i koja zanimanja ima. Zna se i ko su prijateljske firme koje su spremne da daju šansu gluvim i nagluvim osobama

–Uglavnom ih zapošljava privatni sektor. Evo sada  je VMN Krstić zaposlio dvoje naših članova i to za poslove rada na računaru što je izuzetno važno umrežavanje, kasnije će biti još novih članova. Tu su Elteks, Metaloplastika, Metalna konstrukcija u Lipovcu, to su primeri gde članovi zaista imaju samo reči hvale za njih – prenosi nam Ivana dobra iskustva sa pslodavcila, ali apeluje i na druge poslodavce, naročito te neke manje privatne radnje da im samo pruže šansu.

–Obično, kad naše članove pošalju iz Nacionalne službe i mi dođemo na razgovor kod poslodavaca sa tumečem, oni u startu imaju neku barijeru, a nisu imali neko loše iskustvo sa tim osobama, većina ih do tada nije ni upoznala. Potrebno je da ih puste bar na taj neki probni rad, pa makar i na dve nedelje, ako ne žele više. Da vide da oni sve to mogu. I obično kad tako apelujemo na njih, oni koji nas poslušaju u sto posto slučajeva ih prime i posle budu prezadovoljni.

Naša sagovornica podseća da su članovi Organizacije u velikom broju ljudi koji već imaju pozitivno radno iskustvo iza sebe, veliki deo njih je ostao bez posla kada je krenuli problemi u privredi, imaju i solidan radni staž.

–Ja poslodavcima uvek kažem: možete da kontaktirate i nas iz Organizacije ili firmu u kojoj su prethodno radili, možete da im date priliku da pokažu šta znaju. Pedset posto poslodavaca daje tu priliku, a pedeset posto čak ni ne razmišlja o toj prilici.

Na pitanje da li su imali situaciju da se neki njihov član zaposlio u javnom sektoru, Ivana kaže da u javnom nisu imali prilike za radno angažovanje nekog od svojih članova.

–Navijali smo za jednog našeg člana koji je u jednoj velikoj trgovinskoj firmi pre izvesnog vremena prošao dva- tri ciklusa kada im je trebao čovek za održavanje prostora, ali su ipak zaposlili čujuće lice. Kažu da im je problem bila komunikacija, a mi uvek kažemo da, kada imaju problem sa komunikacijom, mogu pozvati nekog iz Prevodilačkog servisa na znakovni jezik, međutim, kompanijama je to komplikovano i najčešće odustanu.