Радивоје Томић: „Gajim voće i vinovu lozu i od toga živim“

На предивној висоравни у Горњем Темнићу мештани Тољевца гаје воће и винову лозу. Она је окружена Јухором и Ртњем са истока, са запада Гочем и Копаоником, затим Гледићким планинама и Жељином, а са југа Јастрепцем. Ружа ветрова је усмерена према Копаонику. Тољевац има 130 домаћинстава и око 600 мештана који се баве пољопривредном производњом. Највише узгајају јагоде и кукуруз

Радивоје Томић из Тољевца је узорни пољопривредник, који се на око два и по хектара земљишта бави воћарством и виноградарством.

– Искључиво се бавим воћарством и виноградарством. На 60 ари земљишта посадио сам 3.500 чокота винове лозе, а на осталом имању имам више од 850 стабала воћки. Што се тиче шљива, гајим Тимочанку, Чачанску лепотицу и Руску џенарику. Тимочанка је много добра за џем, без употребе шећера, а даје и добру ракију јер има специфичан укус. Чачанска лепотица је добра за ракију и за конзумирање, а Руска џенарика је без укуса и мириса, даје добру ракију и њу дајем у откуп за Русију. Трешње иду у продају, а имам више од 250 стабала. Од осталог воћа ништа не продајем, јер све иде у прераду за ракију. Имам више од 100 стабала дуња, од којих сам испекао 27 казана ракије. Иначе, годишње од шљиве, дуње и грожђа испечем између 100 и 110 казана ракије – каже Радивоје Томић.

Томић је један од ретких произвођача домаће мастике од грожђа у Србији.

– За производњу мастике (120 литара) користим 4 кг анис траве из Македоније, 40 грама мастик смоле из Грчке и 1 кг меда којим мажем капак казана, затим 2 морска орахчета и две штангле цимета уз употреба 2 кг ћумура по казану.

Томић је регистровао пољопривредно домаћинство, а питали смо га да ли користи субвенције од Министарства пољопривреде.

– Нажалост, субвенције не користим.

Зашто?

– Требају ми бројни папири, тешка је то бирократија. Овако не дугујем ником ништа, не полажем никоме рачуне, а много је мучно јурећи и чувајући рачуне.

Раније сте се бавили сточарством?

– Из Стубичких Топлица у Хрватској 1992. купио сам седам коза расе Срнаста алпина, власништво Немца Николе Шненгера. Дошао сам био до 50 коза, направио сам фарму, чувао их до 2010. године. Продавао сам козје млеко млекари, али су престали да откупљују. Затим смо правили козји сир, али није имао добру продају. Због тога сам био принуђен да козе продам и да у Сомбору набавим овце расе Винтенберг. Овце сам чувао десетак година и продао. Од овчјег млека за један килограм сира треба 3 литра, од крављег 6, а од козјег 9. Козје млеко је врло здраво за човека, али има мању масноћу и од крављег и од овчјег. Козје млеко има 3,4 посто масноће, кравље 4,2, а овчје 5,5.

Томић је био шампион Србије у кувању рибље чорбе на Републичком такмичењу у Крагујевцу, које је организовао Синдикат угоститељских и туристичких радника Србије, док је радио у друштвеном сектору.

Жетву награда и признања наставио је и у приватном сектору бавећи се пољопривредом. Три пута за 12 година био је шампион козарства Новосадског сајма.

Сада је оријентисан на производњу ракија и вина. Успешно је наступио на овогодишњем Вино фесту у Рековцу и Етно фестивалу у Варварину. Прошле године био је запажен на бројним сеоским манифестацијама, а посебно са производњом вина Вранац црни и Тамјаника бела.

Ж. Миленковић