Prvomajska pijačna razglednica: Šarenilo, mirisi i priče iza tezgi

Dok se grad budi u ritmu prvomajskog praznika, na Kruševačkoj Novoj i Staroj Zelenoj pijaci sve pršti od boja, mirisa i života. I dok se na gradskim izletištima već priprema roštilj, ovde se pakuju cegerčići puni paradajza, krastavaca, banana, kivija i, naravno cveća

Piše: Marija Milošević

Među tezgama se može osetiti i posebna vrsta energije koju donose pripreme za praznike. Kupci se duže zadržavaju, razmenjuju recepte, raspituju se o poreklu proizvoda, a prodavci, naviknuti na prazničnu gužvu, rade sa osmehom. -Nije lako, ali je lepo – kaže jedna starija prodavačica, dok slaže muškatle u redove. -Kad vidim da moje cveće ide u lepe ruke, bude mi puno srce. Sa svake strane čuju se ponude, pozdravi, poneka šala – sve miriše na dobru volju, na radost i na tradiciju koja na pijacama živi duže od svakog praznika.

Šta se najviše traži za Prvi maj?

Sudeći po onome što najbrže nestaje sa tezgi, prvomajski piknik ne može da prođe bez dobre salate. Domaći paradajz se prodaje po ceni od 250 do 300 dinara, krastavci su po 250, a svež mladi luk – čak 50 dinara za vezicu. Voće takođe ide odlično: banane su 220 dinara, mandarine 250, kivi 300 dinara. Prodavci kažu – mušterije ne pitaju puno za cenu, već gledaju da uzmu što sveže i ukusnije, jer se slavi i sa prijateljima i sa familijom.

– Kad vidim gužvu i kad sve ode pre podne, znam da je praznik blizu. Ljudi kupuju kao za slavu, a najviše paradajz i krastavce – ne može se roštilj bez salate,  priča M.P. iz Kaonika, koji već petnaest godina drži tezgu na Staroj pijaci.

On dodaje da mušterije sve više cene domaću robu: -Imam stalne kupce koji i ne gledaju šta ima drugde. Znaju da je kod mene sve iz moje bašte. Bolje da daju malo više, nego da jedu nešto bez ukusa.

Cveće kao najlepši poklon

Prvi maj ne može da prođe ni bez cveća. Belagone, muškatle, hilandarski bosiljak i razne lozice – sve se nudi i sve se traži. Tezge pune boja i mirisa svedoče da je Kruševac i dalje grad koji neguje dvorišta, balkone i lepe navike.

– Muškatle i belagone se najviše kupuju, tu nema greške. Žene ukrašavaju terase, muškarci kupuju ženama, deca nose bakama. Jutros mi je jedan mladić uzeo tri muškatle i rekao: – Jedna za devojku, jedna za mamu, jedna za komšinicu – za svaki slučaj! Svi smo se nasmejali, ali vidiš da se ljudi trude da obraduju druge –  priča Lj.S. (41) iz Globodera.

Njen bosiljak, kako kaže, ima posebnu draž: -Ovo je hilandarski. Miriše kao hram. Ljudi ga uzimaju za dušu, ali i za terasu – jer kažu da donosi mir u kuću.

Mir, radost i sloga iza svake tezge

Na kraju, nije sve u prodaji. Na kruševačkim pijacama se praznična toplina oseća u malim stvarima. Prodavci i kupci se prepoznaju, razmene po neku šalu, ponekad i kafu. -Jedna baka danas nije imala sitno, pa sam joj dao dve vezice luka. Rekla je da će doneti sutra, ali i da ne donese – znam da će nekom drugom dati nešto lepo. Tako ide krug –  kaže Milan iz Sušice.

I baš u tome leži duh pijace – u osmesima, u poverenju, u mirisu domaćeg paradajza i tek otvorene muškatle. Dok neki građani kreću na put ili u prirodu, oni koji ostanu u Kruševcu, prazničnu atmosferu mogu da dožive i iza svake tezge – među ljudima koji praznuju radeći, s poštovanjem prema svakom kupcu i svakom cvetu.

Cene na pijacama – praznična korpa

Paradajz: 250–300 dinara/kg

Krastavci: 250 dinara/kg

Banane: 220 dinara/kg

Mandarine: 250 dinara/kg

Kivi: 300 dinara/kg

Mladi luk: 50 dinara/vezica