Primer dobre prakse  – radnici NSZ  na obuci za znakovno pismo

Kruševačka filijala Nacionalne službe za zapošljavanje jedna je do institucija koja se odazivala na pozive Udruženja gluvih i nagluvih i slala svoje službenike na obuku za znakovni jezik

Obuku za znakovni jezik prošle su dve službenice kruševačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje. Stečeno znanje i  je korisno, jer se među nezaposlenima nalaze i gluve i nagluve osobe.

–S obzirom na to da su na našu službu upućeni svi ljudi koji traže posao, mi moramo da se prilagodimo potrebama osoba sa invaliditetom. Dvoje naših zaposlenih je prošlo obuku za znakovni jezik. Jedna koleginica je u međuvremnu napustila filijalu, dok  Vesna Ivanov radi i stečeno znanje koristi shodno potrebama – kazao je za GRAD Predrag Marković, direktor kruševačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje.

Filijala, dodao je, godinama uspešno sarađuje kako sa Udruženjem gluvih i nagluvih tako i sa ostalim udruženjima koja okupljanju osobe sa invaliditetom.

– Ove godine smo na na nivou Grada imali sedam javnih radova namenjenih osobama sa invaliditetom. Deo osoba sa invaliditetom smo obuhvatili ostalim programima, poput programa za lica bez radnog iskustva – rekao je Marković.

Napomenuo je da Zakon iz 2009. godine, koji je predvideo obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom bio značajan. U prve tri, četiri godine, podsetio je, zaposleno je 10 hiljada osoba sa invaliditetom.

– Nije dobro to što podaci pokauju da u Srbiji manje od 2 odsto osoba sa invaliditetom ima visoku stručnu spremu. Najveći broj je sa trećim stepenom, ali i sa neadekvatanim znanjima i veštinama. NSZ je kroz programe predvidela obuke za njih. Cilj je da im podignemo nivo znanja i kapaciteta da bi mogli da se prilagode zahtevima poslodavaca – napomenuo je Marković.

Podsetio je da je nedavno na nivou Grada održan sastanak sa svim udruženjima osoba sa invaliditetom. Tada je pokrenuta incijativa da se napravi baza podataka osoba sa invaliditetom, da se vidi njihova starosna struktura, stručna sprema, koja znanja i veštine imaju. Istovremeno bi se radilo i na utvrđivanju potreba poslodavaca.

Da se poslednjih godina menja i svest poslodavaca o radnoj sposobnosti osoba sa invaliditetom kazala je Suzana Mladenović, šefica službe za posredovanje.

– Sada shvataju da takva lica mogu da rade mnoge poslove. Raspoloženi su da ih zaposle pogotovu kada država to finansisjki podrži – rekla je ona.

Inače, Nacioonalna služba za zapošljavanje ima na ulazu u zgradu rampu za invalide, a sa zadnje strane i lift koji vodi do Kluba za aktivno traženje posla. U planu je da se info pult u toj instituciji takođe prilagodi osobama sa invaliditetom.