Prevodilački servis – podrška i korak ka suzbijanju predrasuda

Znakovni jezik je jezik zajednice gluvih, a Prevodilački servis na znakovni srpski jezik u Osnovnoj organizaciji gluvih u Kruševcu radi od 2010. godine. Od ove godine čine ga dva prevodioca, jedan administrator i jedan sudski tumač

– Lokalna samouprava od ove godine finansira jednog prevodioca, tako da smo mi osim Beograda i Kragujevca, jedna od retkih lokalnih samoupravakoja ima tu podršku od lokalne zajednice. Takođe, od ove godine imamo i sudskog tumača koga, kao i jednog prevodioca finansira Ministarstvo za rad i socijalna pitanja – saznajemo od Ivane Filipović koja radi i kao prevoditeljka i kao administrator servisa.

Prevodilački servis je, prema Ivaninim  rečima, osim za prevazilaženje komunikacionih barijera, važan i za  suzbijanje predrasuda prema osobama sa oštećenim sluhom,, a sadašnji broj prevodilaca dovoljan  je za potrebe ovog broja članova.

–Moramo da se pohvalimo da smo i pre otvaranja ovih servisa, još 2006. godine počeli sa realizacijom nekih projekata na lokalu, to se zvalo “Eliminacija komunikacionih barijera” i trajalo je nekoliko godina, dok nije aktivno počeo sa radom Prevodilački servis za srpski znakovni jezik. Prevodilački servis je besplatna usluga namenjena našim članovima koji koriste znakovni jezik, ali je to usluga koju pružamo  ne samo za potrebe Udruženja, nego i za potrebe svih institucija, bez obzira da li je reč o Gradskoj upravi ili republičkim ustanovama – objašnjava Ivana .

–Radimo 24 sata dnevno, i vikendom dežuraju tumač i prevodilac, u pola noći i pola dana mi smo na terenu. Naši članovi mogu da zakazuju lično dolaskom u Klub, preko mejlova, vibera, skajpa, fejsbuka. SMS-om, na svaki mogući način – kaže ona.

Usluga obuhvata veoma širok spektar i vezana  je za obavljanje svih poslova važnih za samostalno funkcionisanje, bilo da se to odnosi na poslove u banci, u sudu, čak i prevodi na roditeljskim sastancima.

–Svaka potreba koja se ukaže na terenu, mora da bude zadovoljena. Imamo radne liste koje se vode pojedinačno, gde se vodi satnica čekanja, trajanja prevoda, koliko je lica bilo na terenu, to su sve naše obaveze prema Ministarstvu, kako bi mi mogli da dobijemo finansiranje tih usluga.

Ipak, poznavanje početnog nivoa znakovnog jezika od strane čujuće populacije gluvima bi, napominje ona, mnogo značio i na ulici i u radnji, da ljudi znaju da im daju neke osnovne informacije ili bar kažu “dobar dan”, “hvala” i “izvolite” na njihovom  znakovnom jeziku.