Premijera nove predstave Kruševačkog pozorišta 9. marta

„Tamo daleko na ostrvu spasa“ nova je predstava Kruševačkog pozorišta, uradjena u koprodukciji sa Udruženjem gradjana „Fast forward“

Nakon što će prestonička publika u Beogradskom dramskom pozorištu premijerno videti 7. marta pred domaćom publikom prvi put će biti izvedena 9. marta.

Reč je o melodramskoj priči o ljubavi srpskog vojnika i Grkinje, smeštenoj na Krf 1916. godine.

Predstava je uradjena po tekstu Jelene Popadić Sumić, režiju potpisuje Vladimir Popadić, scenograf je Nikola Nikolić, a igraju Miloš Djurović, Nebojša Vranić, Marija Vidaković, Bojan Veljović i Marija Gašić.

– Reč je o predstavi kojom Kruševačko pozorište nastavlja obeležavanje velikog jubileja – stogodišnjice Prvog svetskog rata, ovo je treća predstava koja se bavi tom tematikom – objasnio je upravnik Kruševačkog pozorišta, Branislav Nedić.

Reditelj, Vladimir Popadić, kazao je da je reč o melodramskoj priči o ljubavi srpskog vojnika sa Grkinjom, napomenuvši da je ovo prvi dramski tekst u Srbiji koji temu Prvog svetskog rata, golgote i odlaska srpske vojske, tretira kroz jednu ljubavnu priču.

– Potrebno je da stalno preispitujemo svoju istoriju kroz umetničko stvaranje kako bismo radili na stvaranju svog nacionalnog identiteta. Ovo je predstava koja govori o najtežem ali i najblistavijem periodu srpske istorije. Tu se srpski narod pokazao u najboljem izdanju i sada, kada živimo u vreme kada postaje moderno i društveno prihvatljivo da stalno o sebi govorimo kao o nekome ko ne vredi, dobro je da se malo podsetimo da su pre nas živeli neki ljudi koji su nam ostavili ogroman zalog – rekao je Popadić.

Autorka teksta, Jelena Sumić Popadić, objasnila je da joj je kao inspiracija poslužio tekst grčkog pisca, Kostasa Simokopulusa, nakon koga je počela istraživanje i shvatila da o Prvom svetskom ratu u istoriji i umetnosti ima malo dela u odnosu da Drugi svetski rat.

– Prvi svetski rat je bio vreme najveće mržnje i vrlo specifičan trenutak u istoriji, istražujući to došla sam do različitih sudbina i priča i odlučila da pišem ovaj komad. On na poseban način, kroz potpuno ličnu, melodramsku priču, tretira taj period, ali iz njega isplivavaju istorijske okolonosti, autetntični dogajaji. Neki od njih su da su Srbi na Krfu tražili više hleba, a manje mesa, da su nakon albanske golgote došli kao skeleti da bi posle tri meseca bili oporavljenan vojska koja je prelomila Prvi svetski rat, ali i da su ih Krfljani onako izmemogle i gladne najpre dočekali sa skepsom, da bi ubrzo upravo ti vojnici oživeli Krf jer su počele da rade buregdžinice, kafane, pekare. Vrlo brzo su postali bliski prijatelji – rekla je autorka.

Za glumca Miloša Djurovića, koji je rodom iz Kruševca u kome je načinio i prve glumačke korake, ovaj komad je značajan jer „mlade generacije malo znaju o našoj istoriji“, a veruje da će ova predstava „dovući“ mlade u Pozorište.
Da će ona biti utočište za sve prave ljubitelje pozorišta smatra glumac Bojan Veljović.

– Dužni smo da današnjim generacijama objasnimo kakvi su to ljudu tada bili. Igram grčkog krčmara koji u jednom momentu kaže da je od srpskih vojinika naučio šta je život, da je život kad si živ – rekao je on.