Prekršajni sud u Kruševcu: Neumorni stub lokalnog pravosuđa

Prekršajni sud u Kruševcu, kao deo sudske grane vlasti, svoju istorijsku ulogu otpočeo je 1. januara 2010. godine. Od tada, ovaj sud postao je ključna institucija za sprovođenje prekršajnog prava na teritoriji grada Kruševca i okolnih opština Aleksandrovac, Brus, Varvarin i Ćićevac, u kojima funkcionišu njegova odeljenja. Osim što obavlja važnu ulogu u održavanju pravnog poretka, Prekršajni sud u Kruševcu odlikuje se i specifičnom nadležnošću u postupcima koji obuhvataju široku lepezu prekršaja – od saobraćajnih i privrednih do prekršaja u oblasti porodičnog nasilja i remećenja javnog reda i mira. Značaj ove institucije ogleda se i u tome što ne samo da izriče sankcije, već i aktivno sprovodi izvršenje donetih odluka, što je čini jednom od najefikasnijih u srpskom pravosuđu sa preko 85% izvršenih presuda u poslednjih pet godina

Piše: Jovana Stefanović

Prekršajni sud u Kruševcu je smešten u zgradi SUP-a, na prvom spratu. Radi svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova, mada uvek postoji dežurna ekipa koja se u slučaju potrebe javlja na dužnost. Poseta ovoj instituciji često predstavlja veliki stres za sugrađane. Priprema za odlazak u sud podrazumeva razumevanje razloga poziva, pažljivo čitanje obaveštenja i prikupljanje relevantne dokumentacije koja može biti od značaja za određeni slučaj. Važno je pojaviti se na vreme, pristojno se ponašati, prikladno se obući i adekvatno odgovarati na pitanja, a u slučaju potrebe, angažovanje advokata može znatno olakšati proces. Pored toga, dobro je biti upoznat sa posledicama presude, kao i pravom na žalbu ako se ne slažete sa odlukom suda.

– U sedištu suda u Kruševcu raspoređeno je desetoro sudija, dok je u svakom od odeljenja raspoređen po jedan sudija, izuzev odeljenja u Brusu za koje je u toku konkurs za izbor sudije, s obzirom da je pređašnje raspoređena sudija, u međuvremenu, otišla u starosnu penziju. Pored sudija, u Prekršajnom sudu u Kruševcu radi i oko 40 zaposlenih na poslovima sudskog osoblja, koji imaju status državnih službenika i nameštenika, a otprilike po petoro zaposlenih iz reda sudskog osoblja raspoređeno je na rad u odeljenjima – objasnio je Dušan Milošević, bivši zamenik predsednika Prekršajnog suda.

Prekršajni sudovi vode i odlučuju o prekršajnim postupcima koji se vode protiv učinilaca prekršaja, kako domaćih tako i stranih pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica, uključujući maloletnike, odnosno lica starija od 14 godina. Prekršaji su definisani raznim zakonima i podzakonskim aktima, koji se često menjaju, što zahteva dodatnu obazrivost u primeni, tumačenju i praćenju propisa. Kao posledica, obim posla sudova je u porastu, posebno zbog izvršenja izrečenih kazni, prekršajnih sankcija i troškova prekršajnog postupka, što dodatno opterećuje i sudije i sudsko osoblje.

– Najčešće izrečene kazne su novčane, ali nije zanemarljiv ni broj slučajeva u kojima se izriču i zatvorske kazne i kazne rada u javnom interesu. Kazna zatvora se najčešće izriče u slučajevima kršenja hitnih mera predviđenih Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici. Osuđujuće presude donete u ovim slučajevima protiv fizičkih lica se izvršavaju i učinilac se upućuje na izdržavanje izrečene kazne zatvora čak i pre pravnosnažnosti konkretne sudske odluke. Novčane kazne se takođe naplaćuju pre pravnosnažnosti, posebno kada je okrivljeni stranac ili lice sa prebivalištem u inostranstvu – naveo je sudija Milošević.

Izriču se i druge prekršajne sankcije, poput kaznenih poena koji su predviđeni kod određenih saobraćajnih prekršaja, zatim razne zaštitne mere od kojih preovladavaju zabrana upravljanja motornim vozilom određene kategorije, oduzimanja predmeta ili naplata njihove novčane protivvrednosti, zabrana vršenja određenih delatnosti ili poslova, itd. Na drugoj strani, prema maloletnicima izriču se vaspitne mere kao što su ukor, posebne obaveze ili pojačani nadzor, a sve u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja uzimajući, pritom, u obzir i da se radi o specifičnoj kategoriji fizičkih lica.

– Prekršajni sudovi su povezani sa bazama podataka drugih nadležnih organa, što omogućava brže i efikasnije dostavljanje i izvršenje sudskih odluka. Pored toga, imaju mogućnost dostavljanja odsutnim licima preko oglasne table suda ili izdavanja opšte naredbe za dovođenje, koja se prosleđuje policiji radi raspisivanja potrage za konkretnim licem na teritoriji cele Srbije. Ovaj sistem doprinosi efikasnosti u izvršavanju sudskih odluka, a broj izvršenih odluka Prekršajnog suda u Kruševcu u proteklih pet godina prelazi 85%. Ova visoka efikasnost je rezultat posvećenosti svih sudija i sudskog osoblja – rekao je Milošević.

Prekršajni sud u Kruševcu, čija će se lokacija, u još neodređenom terminu, promeniti, kao i svim pravosudnim organima, na lokaciju Stari aerodrom, igra važnu ulogu ne samo u sprovođenju prekršajnog prava, već i u obrazovanju i podizanju svesti građana o pravnim posledicama ponašanja u društvu. Sarađuje sa lokalnim samoupravama i drugim institucijama u zajednici kako bi osigurao sveobuhvatnu podršku i prevenciju prekršaja. Pored toga, Prekršajni sud je angažovan u aktivnostima koje se odnose na poboljšanje usluga koje pružaju građanima. To uključuje uvođenje elektronskih usluga za podnošenje žalbi i zahteva, čime se ubrzavaju procesi i olakšava komunikacija između suda i građana.

Uticaj direktnog plaćanja kazni na rad Prekršajnog suda

Uvođenje sistema direktnog plaćanja kazni za određene prekršaje, kao što su nevezivanje pojasa, korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje i drugi slični prekršaji, značajno je uticalo na rad Prekršajnog suda u Kruševcu. Ovaj novi pristup podrazumeva da građani mogu odmah platiti kaznu preko uplatnica, čime se izbegava potreba za pokretanjem sudskih postupaka. Ovim sistemom se pojednostavljuje proces i smanjuje opterećenje suda, što je u poslednjih nekoliko godina rezultiralo značajnim smanjenjem broja predmeta koji se vode u sudu. To je dovelo do povećanja efikasnosti rada sudija, koje sada mogu više vremena posvetiti složenijim slučajevima, do činjenice da kada građani znaju da će u slučaju kršenja zakona biti odmah sankcionisani više se pridržavaju pravila, ali i do negativne strane koja dovodi do straha među zaposlenima da će sud vremenom postati manje relevantan i da bi ovaj trend mogao doneti još značajnije smanjenje broja predmeta, a samim tim opadanje potrebe za radnim mestima, pa nastaje pitanje kakva će biti budućnost pravosuđa u kontekstu sve većeg naglaska na efikasnosti i brzinu rešavanja prekršajnih slučajeva.