Prava osiguranih lica – dosta nedoumica u praksi

Za prvih šest meseci ove godine zaštitniku prava osiguranih lica obratilo se preko 200 građana, dok je do avgusta ove godine pomoć savetnika za prava pacijenata zatražilo oko 500 lica

 Pacijenti smatraju da se često ne poštuje zakon koji bi trebalo da štiti njihova prava, a pored loših postupanja u smislu nepoštovanja ličnosti, žale se i na lošu zdravstvenu uslugu, te na preduga čekanja  na specijalističke  preglede  i dijagnostičke procedure

Veliki  broj građana nije upoznat sa zakonima koji bi trebalo da ih štite i kao pacijente i kao osiguranike. S druge strane, oni koji svoja prava znaju,  uglavnom nisu spremni da podnesu zvaničnu prijavu protiv zdravstvene ustanove ili pojedinca čijim im je (ne)delovanjem to pravo narušeno. Najčešći razlog je strah da će nakon toga imati problema u daljem lečenju pa su i prijave građana  uglavnom anonimne.

Naime, u ranijim razgovorima sa savetnikom za prava pacijenata saznali smo da je broj obraćanja građana u odnosu na pre tri godine utrostručen, da ih je u prvih osam meseci ove godine bilo oko 500, ali i da je podneto samo 17 pisanih prigovora,  što je i uslov za pokretanje zvaničnih postupaka protiv onih koji krše prava pacijenata.

Građani se, kako je tada navela savetnica Jelena Ivanović, najviše žale na neljubaznost medicinskog osoblja (gde svađe i rasprave sa pacijentom dovode do toga da on na kraju ostaje uskraćen za informaciju), zatim na način lečenja i predugo čekanje na pregled, a žalbe su u najvećoj meri usmerene na sekundarni nivo zdravstvene zaštite, potom na Dom zdravlja, u manjoj meri i na privatnu praksu.