Pitali smo Kruševljane čega su se odrekli zbog poskupljenja?

Stalna poskupljenja naterala su brojne sugrađane i sugrađanke da se „oproste” od određenih navika, usluga i proizvoda. Trudeći se da uštede, u prodavnicama uglavnom kupuju neophodne stvari, jer, prema njihovim rečima, nisu sigurni koliki skok cena će ih sačekati sutradan.

-Ne kupujem više tako često mlečne proizvode. Mogu bez njih, ali mi je žao što sam došao u poziciju da zbog cene moram da biram šta ću da kupim u prodavnici. Meso je, za sada, još uvek na meniju – kaže kroz osmeh B. Petrović.

Pošto račune plaćaju redovno i na vreme, kruševački penzioneri se najčešće odriču „bolje” hrane, kao najvećeg izdatka.

-Dok suprug i ja kupimo lekove i platimo račune, od penzija ne ostane mnogo za hranu. Preko leta koristimo povrće i voće iz bašte koju zasadimo, pa je hrana koju tada jedemo kvalitetnija i bolja. Preko zime kupujemo samo na akciji. Pratimo sniženja kako bismo prošli jeftinije – objašnjava J. Jovanović.

Naviku da do posla odlazi kolima, Gordana je morala da zameni za neki alternativni vid prevoza. Kada je lepo vreme pešači ili ide biciklom, a kada zahladni koristi gradski prevoz.

-Visoke cene goriva naterale su me da automobil koristim što manje. Tešim se kako je to zdravije za mene, ali se nisam nadala da ću „pod stare dane” na niskim temperaturama morati da čekam autobus.

Paprene cene smeštaja, primorale su mlade da se odreknu putovanja, a visoke cene u restoranima i kafićima da izlaske u grad zamene za kućnu varijantu.

–Mislio sam da ću, kada se zaposlim, moći više da putujem sa društvom. Radim za minimalac i sebi mogu da priuštim odlazak na more i to van sezone u skromnom smeštaju. Zbog visokih cena, ne izlazimo često, već se okupljamo kod kuće – kaže M.Ž.

Inflaciju su, kako navode roditelji, osetila i deca. Novogodišnji paketići su sve skromniji, garderoba se nasleđuje, a nekadašnje odlaske na treninge, zamenile su šetnje i igranje u parku.

-Maloj deci je teško objasniti da ne možemo da priuštimo nešto što smo doskoro kupovali. Štedimo na garderobi, polovnim udžbenicima, na igračkama. Najteže mi pada to što više nismo mogli da im plaćamo treninge, jer bismo morali da ih dovozimo nekoliko puta nedeljno iz sela, što je ove godine postalo finansijski neizdrživo – objašnjava Suzana V.

 J.A.