Pitali smo: Koji vam je omiljeni praznik?

Tokom godine susrećemo se sa mnoštvom praznika, a onim najzačajnijim se svake godine iznova radujemo. Period od zimskog svetog Nikole, pa sve do Božića i Srpske nove godine, uvek se povezuje sa obiljem hrane, okupljanjem porodice, rođaka i prijatelja, a dolaskom proleća nestrpljivo se očekuje Uskrs, najradosniji hrišćanski praznik, koji svake godine ima različite datume svog početka, ali nepromenjene crkvene i narodne običaje, koji ga čine posebno zanimljivim. Prekid dugog i iscrpnog posta, farbanje jaja u paletama najrazličitijih boja, zatim radosno i uzbudljivo nadmetanje u razbijanju ljuski „takmičarskih“ jaja, odvajanje i farbanje čuvar-kuće, spremanje bogate trpeze, sve to daje posebnu čar ovom praznovanju. Mi smo pitali naše sugrađane koji im je omiljeni praznik, te smo našli zanimljive i različite odgovore po ovom pitanju.

Da su praznici preko potreban predah i prilika za obnovu životne energije, misli Nemanja G. (35)

–Meni znače ti praznici. Iskreno, malo se vidimo sa familijom, spremi se, pojede se, zbijamo šale, šta ćeš lepše. Ovo čovek svaki dan radi, ja i dva posla da bih prehranio porodicu i da bismo imali pristojno da živimo, ali nije život samo to. Tako da, praznici su tu da malo čoveku olakšaju da tako kažem. Nemam sad neki posebno da volim, ali evo sad Uskrs i Prvi maj su mi omiljeni. Prvi maj obožavam što se odlazi u prirodu, pa miris roštilja, rečica, piće, lepo vreme, ma, vrhunski doživljaj – rekao je Nemanja.

Sugrađanki J.Đ, simbolika praznika je veoma značajna.

– Omiljeni su mi Božić i Uskrs. Kad sam bila mala, možda sam i više volela Usrks, ali sad sagledavam dublju simboliku svega toga, pa recimo vaskrsenje Isusa Hrista označava pobedu života nad smrću, te mi je posebno nekako drag. Mislim, okupljamo se svi, farbaju se jaja, odemo kod mojih u Mudrakovac sa decom, i bude baš lepo – rekla je J.Đ. (29)

Mnogima su praznici prilika da posete svoje rođake i mesta koja obiluju lepom prirodom.

– Definitivno Uskrs, jedva čekam sad da se skupimo svi. Proleće, lepo vreme, farbamo jaja, to je baš specifično za taj praznik. Pošto živim u Nišu, dođemo ovde u Kruševac, ali odemo i do moje babe u Razbojnu, a tamo je prelepa priroda, pa se družimo sa komšijama, ispijamo kafe i služimo jedni druge onim što smo pripremili za vaskršnju trpezu – rekla je Nadica Đ. (32)

Pojedinima grad nije adekvatno mesto za proslavu značajnih praznika.

– Žena i ja imamo vikendicu u jednom jastrebačkom selu, i onda ovde mislim, pijaca, Kolonija, sve ti to, nekako dosadi, pa zbog toga odemo tamo, pozovemo decu i unuke i bude nam odlično za bilo koji praznik, jer smo u prirodnom ambijentu.–rekao je sedamdesetogodišnji M. K.

Bilo je i onih sagovornika koji u praznovanju nisu videli neko posebno uživanje.

–Nemam omiljeni praznik. Dan zaljuljenih volim, jer mi dečko tad posveti pažnju, obično odemo negde za vikend, a svi ti ostali praznici su opterećenje za mene. Mora da se sprema kuća, čisti, pa ti dolaze gosti, po ceo dan si na nogama. Nije to baš tako idealno kao što izgleda, barem ne za svakoga. – ogorčeno je zaključila ova sugrađanka, koja je želela u potpunosti da ostane anonimna.

Pored onih koji svesno ne uživaju, ili ne žele da se prepuste čarima omiljenog praznika, bilo je i onih sugrađana koji nemaju uopšte mogućnost da ga obeleže.

– Sine, ja sam socijalni slučaj sa penzijom od desetak hiljada ne mogu proslavljati bilo šta. Izbegla sam iz Bosne i korisnik sam narodne kuhinje. Ne mogu reći, hrana je tamo dobra, ali penzija bi trebalo da mi bude veća, ali opet, ni tada ne bih proslavljala bilo šta. Moja deca me nekad uzmu, pa odem kod njih na ručak, ali to je retko, zaista. Ne zbog toga što oni neće, nego ne želim da ih opterećujem, imaju oni dovoljno svojih obaveza. – rekla je N.N. (65)

Bez obzira što nema omiljeni praznik, dvadesetdvogodišnji Dimitrije J. naprosto uživa u praznicima iz više razloga.

– Volim praznike, generalno. To mi je prilika da se vratim kući, jer studiram, a znate i sami koliko je teško kad ste otišli od svojih i morate sami da se snalazite za hranu i ostalo. Idem ponovo za Beograd, pa dolazim pred Uskrs. Sve ti je spremljeno, tvoji ljudi, tvoj grad, milina. Nemam nijedan koji bih izdvojio, ali eto, svi su mi dragi na svoj način. – rekao je D.M. (22)

V.M.