Pamtenik: Rada Savićević o kruševačkim česmama

U Kruševcu ima 14 javnih česmi. Nekada su one imale veliki značaj, jer se grad sa njih snabdevao vodom za piće, a danas se pojedine koriste za osveženje, a neke i kao turistička atrakcija

Pred odjavu ’80-tih godina prošlog veka, televizije Beograd i Novi Sad zajedno su kreirale i realizovale nekoliko godišnjih serijala pod nazivom „Varošarije“. U svakoj od epizoda predstavljan je po jedan grad, a 1989. tako red dođe i na „grad gospodstva mi“ – Kruševac.

U ovom kratkom segmentu „Varošarija“ legendarna Radmila Savićević je na Velikoj česmi progovorila koju o značaju tih drevnih staročaršijskih objekata u životima svih onih koji su rođeni u gradu pod Bagdalom. Gradske česme koje su povezane na vodovodnu mrežu koriste se za piće i različite su zavisno od ambijenta gde se nalaze. Neke su građene od kamena peščara i betona, a pojedine od metala i mermera.

Na naslovnoj fotografiji ovog posta je grupa Kruševljana 1924. ispred Velike česme (kasnije u narodu prozvana česmom Cara Lazara).

Stare turske česme u prošlosti su bile i mesta okupljanja Kruševljana, pre svega žena. One su tu, osim zahvatanja vode i ispiranja rublja, razmenjivale porodične i gradske vesti. Uz jednu od njih, Veliku česmu, bilo je sagrađeno tursko kupatilo, jedan od retkih materijalnih tragova kulture iz vremena turske vladavine. Svoj društveni značaj česme su počele da gube u prvim godinama dvadesetog veka, kada su se pojavile sakadžije, profesionalni raznosači vode.

Za kvalitet vode na gradskim česmama brinu Zavod za javno zdravlje i Gradski vodovod, a za održavanje Javno-komunalno preduzeće. Duž starog gradskog puta, još u Srednjem veku, za vreme turske vladavine, sagrađeno je šest česmama, čija voda danas, na veliku žalost, nije za piće već služe samo kao deo turističke ponude grada.