Osnovna organizacija gluvih i nagluvih Kruševac: Glas onih koji čuju tišinu

U svetu gde zvuk igra ključnu ulogu u svakodnevnoj komunikaciji, milioni ljudi suočavaju se sa realnošću bez njega. Gluve i nagluve osobe predstavljaju značajan deo globalne populacije, ali njihove priče često ostaju neispričane ili neshvaćene. Dok se suočavaju sa brojnim izazovima, od obrazovanja do zapošljavanja, ove individue pokazuju izuzetnu otpornost i kreativnost u prilagođavanju i prevazilaženju prepreka zbog gluvoće koja predstavlja zdravstveni poremećaj manifestovan kroz delimičnu ili potpunu nemogućnost slušnog sistema da prenosi nadražaje, a može biti uzrokovana naslednim faktorima, povredama ili raznim oboljenjima i može obuhvatiti jedno ili oba uha privremeno, ali i permanentno. Osnovna organizacija gluvih i nagluvih u Kruševcu već skoro 70 godina poboljšava živote svojih članova, njihov rad i komunikaciju, ističe važnost, prepoznaje i poštuje njihova prava i svakodnevne potrebe

 Piše: Jovana Stefanović

Sreski odbor saveza gluvih Jugoslavije sa sedištem u Kruševcu osnovan je 21. februara 1955. godine. Bio je smešten u samom centru grada iza Kuće Simića, a 70-ih godina biva srušen zbog izgradnje hotela „Rubin“ i od tada do danas nalazi se u objektu od 70 kvadrata u Brijanovoj ulici, koji je  članovima dat na privremeno korišćenje. Broj članova varira od 80 do 100, različitih su uzrasta, preovladavaju stariji, tj. osobe od 45 godina pa naviše, a najmanje je mladih. Svi dolaze isključivo iz Kruševca i okolnih sela jer svaki grad ima svoj Savez kako bi se na što bolji, brži i lakši način pružila podrška osobama sa invaliditetom.

• Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja našoj Organizaciji obezbeđuje deo materijalnih sredstava, dok je drugi deo do pre 8 godina pristizao od strane Republičkog saveza gluvih i nagluvih Srbije koji više ne radi. Bez obzira na strukturu i sadržaj naši članovi svakog dana dolaze u svoj drugi dom gde u prepodnevnim satima uz pomoć tumača znakovnog jezika završavaju svoje privatne obaveze i poslove, a popodne i vikendom se druže i provode slobodno vreme uz piće i zanimacije za razliku od čujućih osoba koje to rade u kafićima i sličnim lokalima. Osim relaksacije članovi se uspešno bave sportom, umetnošću, pantomimom, folklorom, glumom, idu na kuvarske sekcije, a od prošle godine postoji i festival „Naša kultura“ na kome smo pobedili prikazujući svoje radove, slike ili dekupaž, kako bi cela populacija videla da gluve osobe mogu sve da rade i da su dosta aktivne – rekao je potpredsednik Organizacije Slavko Pavlović.

Svoje školovanje, zapošljavanje, negovanje kulturno-umetničkog stvaralaštva, socijalizovanje ili bavljenje sportom gluve i nagluve osobe najčešće započinju zahvaljujući ovoj Organizaciji u kojoj radi jedan sekretar, predsednik i potpredsednik, a tu su i dva nezaobilazna tumača znakovnog jezika bez kojih oni ne bi mogli da funkcionišu i dođu do uspeha. Tumača nema puno, a njihov rad podržava i plaća Ministarstvo ili Lokalna samouprava.

• Znakovni jezik se u Republici Srbiji nigde ne uči, za njega ne postoji škola, već samo odsek na Defektološkom fakuletu za osobe koje će u budućnosti raditi sa gluvima. Same gluve osobe poseban način komunikacije uče u osnovnoj školi, dok su prevodioci najčešće deca gluvih roditelja pa su sticajem okolnosti morali da ga nauče, a potom i dobiju sertifikate na raznim seminarima koji su postojali do 2019. godine, finansirani od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ali i to je bilo nedovoljno jer se realizovalo kroz sedam dana, a potrebno je barem pet godina za potpuno usavršanje, kao i za svaki drugi strani jezik – naveo je Pavlović.

Svi članovi Organizacije su radno angažovani, rade po firmama, fabrikama i raznim preduzećima na mestima koja ne zahtevaju komunikaciju sa drugim ljudima kao što je na primer trgovina, ali zbog odsustva čula sluha, njihova ostala čula su dodatno izražena u odnosu na druge ljude što ih izdvaja i postavlja na mesto najboljih radnika čemu doprinosi i njihova potpuna usmerenost na ono što rade, kao i činjenica da im ne smetaju spoljašnji uticaji.

• Većini članova je samo priključenje Organizaciji donelo zaposlenje i razne druge olakšice. Kako bi neko postao naš član potrebno je da ima lekarsko uverenje o stepenu gluvoće od strane otorinolaringologa, kao i audiogram, a članarina je simbolična, plaća se na godišnjem nivou u iznosu od 1200 dinara. Nakon toga svi se upošljavaju preko projekata Nacionalne službe za zapošljavanje od kojih dobijaju novčane naknade, ali ono što je najvažnije nema nezaposlenih, svi punoletni članovi su veoma samostalni – objasnio je potpredsednik.

Prema rečima prisutnih članova, njihova jedina želja je da se u Srbiji poveća empatija i razumevanje, da ne budu nevidljivi za sve druge ljude i budu jednaki sa njima. Potreba i nedostatak za ispunjenje ove težnje jeste nedostupnost neophodnih informacija na srpskom znakovnom jeziku budući da gluvim ljudima pisana forma nije od velikog značaja. Iako je 2015. godine usvojen zakon o ovom jeziku još uvek nema promena, međutim postoje preduzeća koja i dalje zabranjuju njegovo korišćenje i kažnjavaju one koji ga upotrebljavaju zbog sveprisutnih predrasuda koje je u našem društvu i na našem životnom području teško iskoreniti.

• Ravnopravnost u društvu delimično postoji, ali sa sobom nosi razne barijere po pitanju komunikacije jer se ljudi plaše samog razgovora i činjenica da gluva osoba ne može da čuje, a osoba koja nije gluva nju ne može da razume i često tu prestaje svaki vid dalje komuniciranja, a dešava se i da neko želi da se potrudi i ponovi više puta, pokuša da objasni izrečeno, napiše ili se obrati tumaču, što je retkost. Takođe, važan podatak je i da gluve osobe ne znaju da čitaju sa usana, to je mit, u Kruševcu postoji samo jedna takva osoba, posebno je darovita i pokazuje koliko je to ustvari teže nego što drugima izgleda – istakao je Slavko.

Objekat u kome se godinama sastaju gluve i nagluve osobe sastoji se od velike sale, kancelarije, čajne kuhinje i velike kuhinje, a prethodnih dana Ministarstvo pravde odobrilo je sredstva za adaptiranje prostora koji trenutno nije u zavidnom stanju, ali je ukrašen radovima, slikama, fotografijama članova, peharima, medaljama i sličnim stvarima sentimentalne vrednosti, mada zahteva promene podova, stolarije, nameštaja.

• Naše udruženje ima jako dobru saradnju sa svim ustanovama i drugim udruženjima iz Kruševca i okoline, donacije postoje, ali nisu toliko česte, zato će nam sredstva Ministarstva pravde dosta pomoći da prostor u kome provodimo mnogo vremena bude prijatniji iako nam je samo dat na korišćenje i može biti oduzet u bilo kom trenutku. Ja sam sekretar Organizacije i jedino zaposleno lice, defektolog sam po struci, obavljam poslove ekonomiste, pravnika, menadžera i prevodioca, brinem o članovima konstantno i trudim se da dobro funkcionišemo, a to dokazujemo podatkom da se odavno kotiramo među najboljim udruženjima u celoj Srbiji, jedino nam fale kapaciteti i ljudski resursi – rekla je Ivana Đorđević Filipović, sekretar Organizacije.

Znakovni jezik je kompleksan sitem gestova i pokreta ruku, facijalnih ekspresija i držanja tela koji se koristi za komunikaciju između gluvih osoba ili kao alternativni način komunikacije i omogućava izražavanje širokog spektra pojmova, ideja i emocija bez upotrebe govornog jezika. U Republici Srbiji znakovni jezik koristi oko 180.000 ljudi, taj broj čini 30.000 potpuno gluvih osoba, 100.000 nagluvih, a ostatak su članovi njihovih porodica, okolina i ljudi koji se time profesionalno bave. Ovaj broj objašnjava kolika je potreba za srpskim znakovnim jezikom.

Uspesi članova Osnovne organizacije gluvih i nagluvih Kruševac

Kruševac ima dva reprezentativca Srbije u rukometu gluvih koji su prethodne godine u Brazilu zauzeli čak treće mesto, takođe tu je i mali fudbal gde su bili prvaci turnira za Rasinski i Moravički okrug, a kada je u pitanju stoni tenis na Republičkom prvenstvu Kruševljani su osvojili drugo mesto. Ostalim sportovima članovi se bave rekreativno, ali se nadaju da će u budućnosti izvojevati još puno pobeda i nagrada.